bookmate game
sr
Books
Nebojša Jovanović

Beogradski jevreji

Život u senci istorije
Dok su Beogradom vladali različiti narodi a tek u poslednja dva stoleća kontinuirano Srbi, od 10. veka u njemu je postojano živeo, radio i na različite načine doprinosio razvoju grada još jedan narod — Jevreji. O tome u svojim spisima i prepiskama svedoče i kordopski kalifi, i hazarski kagani, i trgovci iz Ankone, Dubrovnika i Venecije, ali i ostaci srušenih sinagoga na savskoj i dunavskoj strani grada. U vreme Kneževine i Kraljevine Srbije beogradski Jevreji stekli su punu afirmaciju kao etnička i verska zajednica. Brojna su jevrejska imena među srpskim junacima iz Prvog i Drugog svetskog rata, kao i na spomenicima i spomen-pločama u najstarijim gimnazijama u Beogradu. Danas nazivi desetina ulica, škola i drugih ustanova podsećaju na bliskost dva naroda koja od 19. veka jednako doživljavaju Srbiju kao svoju otadžbinu.
„Knjiga Nebojše Jovanovića predstavlja jedinstvenu istorijsku sintezu duge prošlosti Beograda sagledanu kroz sudbinu jevrejskog naroda u njegovom najstarijem jezgru. Pitak i razgovetan stil autora, tematska podela knjige (posebno biografije pojedinih uglednih članova jevrejske zajednice) doprinose atmosferi i ambijentalnom uživljavanju čitaoca u duhovnu klimu starog Dorćola i Zereka čiji stanovnici međusobno govore ili ladino (jezički amalgam na španskoj govornoj osnovi) ili jidiš jezikom (nemačka govorna osnova), i koji zbog izvanredne odanosti srpskoj državi sebe rado nazivaju i Srbima Mojsijeve vere.“
— Vojislava Radovanović, direktorka Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu
159 бумажных страниц
Дата публикации оригинала
2023
Издательство
Laguna
Уже прочитали? Что скажете?
👍👎

Впечатления

  • Joleделится впечатлениемв прошлом году
    👍Worth reading
    💡Learnt A Lot
    🎯Worthwhile

  • Bojanaделится впечатлениемв прошлом году
    👍Worth reading

Цитаты

  • Filip Gajinцитируетв прошлом году
    Srbiji 1834. godine, Jevreja je bilo oko dve hiljade, od kojih u Beogradu manje od hiljadu petsto duša.
  • Filip Gajinцитируетв прошлом году
    … I onaj črez koga se takove pare do čaršije provuku, bez svakog izjatija, olovom [će] zaliven biti“).46
    Zatim, iza „ovdašnjih“, kako su voleli da se nazivaju stalno nastanjeni beogradski Jevreji, vredi spomenuti tzv. strance, privremeno nastanjene, putujuće trgovce i majstore koji su se po starom običaju za duže nastanjivali tek ako bi im krenuo posao.
    Najposle, izdvajali su se bogati jevrejski trgovci kao ekonomski najuticajniji faktor u zemlji posle 1815. godine. Nekolicina njih, pravih veletrgovaca, imala je jake poslovne veze širom Evrope. I ranije, pod turskom vlašću, oni su predstavljali glavne nosioce evropske kulture za Beograd i Srbiju.47 Jedan od najuglednijih, Hajim Behor David (sin pomenutog Izrailja Hajima, bivšeg predsednika opštine, koji je zbog prijateljstva sa Srbima pobegao 1813. godine), bio je lični poverenik kneza Miloša. Kao trgovac, menjač i vezirov liferant obogatio se, tako da je postao najimućniji među svojim sunarodnicima. Za svog tajnog liferanta uzeo ga je i knez Miloš i od milja ga nazvao Davi/d/če, ili Davičo.48 Bio je sa njim u stalnoj prepisci. Turci, međutim, nisu sumnjali u svog liferanta; kod njih je uživao poverenje i od njega se ništa nije krilo ni u gradu ni u vezirovom konaku. Za to vreme on je obavljao najdiskretnije poslove za kneza, liferujući sa strane velike količine oružja i municije za novu srpsku vojsku. Jednom prilikom, početkom 1835. godine, kad je novi beogradski vezir Jusuf-paša pozvao kneza „na dogovor“ nameravajući da ga smakne, Hajim je, nemajući drugog načina, ispred svoje menjačke radnje (kod gostionice Grčka kraljica) istrčao pred njega na ulicu i razotkrio klopku! Spasavajući knezu život odao je sebe i zbog toga je što pre morao napustiti Beograd.
  • Filip Gajinцитируетв прошлом году
    … I onaj črez koga se takove pare do čaršije provuku, bez svakog izjatija, olovom [će] zaliven biti“).46

На полках

  • Laguna
    Laguna
    • 1.5K
    • 5.2K
fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз