Laguna

Drama U Edenu, na Istoku doživela je pet postavki i na desetine izvođenja u poslednjih 40 godina.

„Pozorišni čin je, zapravo, tajna vaskrsenja. Kad su moji komadi u pitanju on se, imajući i funkciju hitne pomoći, podudara sa veštačkim disanjem koje beznadežnom utopljeniku vraća vitalitet. Pišem i dalje drame, imajući to u vidu.“ Borislav Pekić

Iako po obimu značajno manji od romanesknog, Pekićev dramski opus zauzima po važnosti i književnom kvalitetu značajno mesto u celokupnom delu ovog pisca. Ne samo u pogledu dominantnih i opsesivnih tema koje se neminovno „produžavaju“ iz romana ka dramama već i u pogledu kreativne žanrovske polivalentnosti jer mnogi likovi iz Pekićeve proze dobijaju nove/stare živote u dramama. U kontekstu dela ovog pisca roman i drama stoje naporedo, postoje simultano, dopunjujući i obogaćujući večne Pekićeve teme: sudbinu pojedinca i naroda, cincarsku vekovnu odiseju, totalitarizam i egzistencijalni istorijski sarkazam, velike sudbine malih ljudi i male živote u velikim nacionalnim sunovratima…

Sve ono što je Pekića učinilo jednim od najvećih pisaca dvadesetog veka oživelo je u imaginativnoj i dramaturškoj sferi pozorišta. Ali ne da bi strasnu piščevu metaforu učinilo konačnom ili mogućom u još jednom kreativnom mediju, nego da bi se upravo dokazalo i pokazalo koliko su strast i kvalitet književnog teksta svuda i uvek prepoznatljivi.

Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.

Putem oko sveta

Prva srpska svetska putnica.

„Putopisi Jelene J. Dimitrijević, nastali tridesetih godina prošlog veka, predstavljaju značajan doprinos srpskoj književnosti, kulturi i politici. Jedna od ključnih poruka Sedam mora i tri okeana jeste da se bogatstvo ljudi nalazi u posmatranju, razumevanju i saznavanju sveta, što je blisko današnjoj veoma aktuelnoj ideji multikulturalizma i potrebi tolerancije raznolikosti ljudi.“ Svetlana Tomić

„Jelena Dimitrijević je počela pisati poeziju; kao ’srpska Sapfo’ mogla je ostati u istoriji srpske književnosti. No ona je otišla prvo u turske hareme u Nišu, zatim u Solunu, i zatim je nastavila sve do Sedam mora, krunske knjige putopisa.“ Svetlana Slapšak

„Vreme je da se značaj Jelene Dimitrijević, kao prve među sjajnim, izuzetnim ženama, ponovo prepozna u kulturi iz koje je potekla i da joj se dodeli mesto koje je oduvek zasluživala.“ Biljana Dojčinović

***

Edicija „Savremenice“ je nastala u želji da se osveži ili upotpuni naše kulturno pamćenje o složenom radu značajnih Srpkinja iz XIX i s početka XX veka. Slika srpske književnosti ovog perioda postaće raznovrsnija i bogatija zahvaljujući novom tumačenju i prevrednovanju pojedinih nezasluženo zaboravljenih dela.

„Eto zašto preplovih mora, i sad Pristižem u Vizant, sveti grad.“
— Vilijam B. Jejts

Istorija nije samo sazdana od datuma, bitaka, vladara, ideologije i religije. U senci tih kategorija ostaje skriven život koji je strujao, kao i ljudi koji su postojali, ljudi sa svojim vrlinama i manama, svedeni na brojke i uokvireni sintagmom „tiha i nema većina“. Upravo takvi ljudi tvorili su osnovnu supstancu iz koje je sazdan vizantijski svet. Pripovestima u ovoj knjizi autor taj svet približava svima koji žele da ga upoznaju i čitaoce vodi na bajkovito putovanje u blistavu i nadmoćnu carevinu, na prvi pogled optočenu aurom svečane ukočenosti i velelepnog sjaja.

Knjiga istoričara i vizantologa Radivoja Radića govori o tome kako se živelo na vizantijskom selu i u gradu, kako su proslavljani praznici, kako su živeli mirjani a kako duhovnici, šta se jelo i šta se pilo, kakvi su bili školstvo i obrazovanje.

„Vizantija je jedina država s ’ove’ strane Kineskog zida koja je opstala toliko dugo, preko jedanaest stoleća, od antičkih vremena do zore novog doba. Njeni ideolozi su smatrali da joj pripada neprikosnoveno pravo na univerzalnu vlast nad čitavom hrišćanskom vaseljenom i da njen car ‒ kao božji izaslanik na zemlji ‒ gordo stoji na vrhu zamišljene piramide srednjovekovnih vladara. Svoju dugovečnost duguje sposobnosti da se repression menja i prilagođava, ali da pri tom ostavlja utisak ’promišljene nepromenljivosti’.“
— R. Radić

„Vizantijska civilizacija bila je grčka i evropska. U neprekinutom lancu koji povezuje modernu kulturu sa onom iz antičke Grčke, postojala bi velika praznina da Vizantija nije spasila od propasti blaga antičke civilizacije i borila se hiljadu godina da ih sačuva sa čovečanstvo“.
— Luj Breje

„Knjiga oko koje se ceo svet otima.“
— Le Figaro

Desetogodišnja Mona je u opasnosti da oslepi. U strahu da Mona možda nikada neće upoznati istinsku lepotu sveta, njen deda odlučuje da joj predstavi najlepša umetnička dela. Zajedno će krstariti pariskim muzejima Luvr, Orse i Bobur, zadivljeni i dirnuti, opčinjeni pred prizorom slika i skulptura. U susretu s remek-delima, od Botičelija, Vermera, Goje, Kurbea, preko Fride Kalo i Pikasa, pa do savremenih ostvarenja, Mona otkriva moć umetnosti da daruje, pobuđuje sumnju, melanholiju ili pobunu.

Veliko delo inicijacije u umetnost i u život, priča o neraskidivoj vezi između devojčice i njenog dede, roman Monine oči preveden je na više od trideset jezika čak i pre nego što je objavljen u Francuskoj, i tako je postao međunarodni izdavački fenomen.

„Evo romana koji je već postao savremeni klasik! Kako otkriti čudesa svetske umetnosti kroz hodočašća dede i njegove unuke, u 52 poglavlja, za 52 nedelje, u susretu s 52 umetnička dela. Očaravajuća knjiga za ljubitelje umetnosti i književnosti!“
— Le Divan

„Virtuozni roman.“
— Le Monde

„Književni fenomen koji će vas naterati da pohrlite u muzeje.“
— Télérama

„Knjiga osuđena na uspeh.“
— Elle

„Priča o saučesništvu između dede i unuke, o uživanju u umetnosti i duhovnom bogatstvu.“
— Il Messagero

Prvi srpski putopis o Americi

Kad bi čovek nešto imao tih ludih para što se ovde samo godišnje izdadu na reklame, on bi bio bogataš, ne po našem pojmu o bogatstvu, nego po američkom.

Pre tačno jednog veka, u septembru 1919, Jelena Dimitrijević otisnula se na putovanje u Novi svet. Bilo je to vreme užurbane gradnje oblakodera, zabrane alkohola, rastućeg bogatstva, vreme kad su žene dobile pravo glasa, mada ne i dalju političku ravnopravnost i vreme kad su imućne porodice poslugu zamenile prvim kućnim aparatima. Bilo je to vreme često isticanih društvenih sloboda ali i vreme velikih klasnih razlika i surove rasne diskriminacije.

„Neboderi, tehnika, robno društvo, saobraćaj, džez, socijalni život, izbori, položaj žena, kulinarsko pismo, Volstrit i svemogući dolar… sve to čini Novi svet, prvi i do danas najbolji srpski putopis o Americi. Iako je objavljen tridesetih godina prošlog veka, u njemu kao da je proročanski opisan i naš današnji svet.“ Vladimir Gvozden

***

Edicija „Savremenice“ je nastala u želji da se osveži ili upotpuni naše kulturno pamćenje o složenom radu značajnih Srpkinja iz XIX i s početka XX veka, kao i o istoriji privatnog života žena tog doba. Slika srpske književnosti i kulture ovog perioda postaće raznovrsnija i bogatija zahvaljujući novom tumačenju i prevrednovanju nezasluženo zaboravljenih dela.

Oslobodite se starih obrazaca ponašanja i promenite svoj život

„Knjiga koju ćete želeti da imate uz sebe svaki dan.“
— Goodreads

U današnjem ubrzanom svetu često tražimo savete i podršku kako bismo se nosili sa stresom, anksioznošću i emocionalnim izazovima. Doktorka Eni Zimerman, poznata londonska psihoterapeutkinja, sa stotinama hiljada pratilaca na Tiktoku i Instagramu, koristi svoje bogato iskustvo da bi stvorila lako razumljivu i pristupačnu knjigu koja može da pomogne svakome, bilo gde i bilo kada. Od poglavlja koja objašnjavaju šta su anksioznost i stres, kako se manifestuju i koji su njihovi uzroci, preko metoda za smanjivanje stresa osmišljenih tako da vam pomognu da se smirite i fokusirate, ona vas uči kako da prepoznate destruktivne obrasce razmišljanja i ponašanja i zamenite ih pozitivnijim i konstruktivnijim pristupom.

Oslanjajući se na bogatu praksu, široko potvrđenu i na društvenim mrežama, autorka vam daje savete kako da se nosite sa teškim emocijama, da poboljšate vaše interakcije sa prijateljima, porodicom i kolegama i nudi smernice za razvijanje rutina i navika koje promovišu trajnu mentalnu stabilnost.

Briljantna knjiga koja će vam pomoći da izlečite traume iz prošlosti, izgradite održive odnose i preuzmete odgovornost za svoje zdravlje.

„Ova knjiga olakšava svakodnevni život i pomaže ljudima da pronađu mir i balans.“
— Huffington Post

„Neprocenjiv resurs za sve one koji traže praktične savete za poboljšanje mentalnog zdravlja.“
— Psychology Today

„Savršen primer kako stručnost i empatija mogu da se spoje u korisno štivo.“
— Booklist:

„Autorka je uspela da knjigu o mentalnom zdravlju predstavi u formatu koji je pristupačan i svima razumljiv.“
— Library Journal

„Lični moral je osnova svake opšte politike. Budimo ljudi, građani i Srbi, ali nikada nijednu od tih osobina, urođenih ili stečenih, ne žrtvujmo drugoj. Ko počne sa žrtvovanjem svojih vrlina — završava sa žrtvovanjem tuđih života.“ Borislav Pekić

Knjiga političkih eseja, zapisa i govora Stope u pesku otkriva Borislava Pekića i kao angažovanog pisca i političkog mislioca. Jedan od prvih pristalica višestranačkog sistema u jednopartijskoj Jugoslaviji pedesetih godina, koji je zbog tog svog uverenja robijao, i jedan od osnivača Demokratske stranke devedesetih, Pekić je svoju neiscrpnu stvaralačku energiju ulagao i u borbu za stvaranje demokratske Srbije posle pola veka ideoloških predubeđenja koja su vladala na balkanskim prostorima. „Naša demokratija i crna magija“, „Dnevnik besnila“ i „Zamke ideologije“, kako su ih nazvale priređivači ove knjige Ljiljana i Aleksandra Pekić, tri su zasebne celine u ovoj poučnoj i na mahove gorkoj knjizi nastaloj u vreme nacionalnog sazrevanja i tranzicije.

„Ozaren autorovim duhom, ubeđeno kazujem: Borislav Pekić je najdublji i najsvestraniji mislilac u srpskoj književnosti druge polovine XX veka. Ovog velikog pisca odlikuje univerzalnost sadržaja i stvaralačko obilje.“ Dobrica Ćosić

„U suštini Pekićevog dela je briga za budućnost, vrsta humanog akta. Takođe, brinuo je i da partijski mehanizmi ne potkopaju proces demokratizacije, nego da pronađu zajedničke vrednosti.“ Aleksandar Jerkov

„Borislav Pekić je moralni uzor savremene Srbije.“ Slobodan Gavrilović

Dve novele Borislava Pekića Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana i Odbrana i poslednji dani spaja to što im je glavni junak samac u kome se ogledaju sve društvene i duhovne traume. Pokušaj prevazilaženja sopstvene sudbine neminovno vodi osobenoj životnoj dramaturgiji i pokreće niz pitanja o smislu života i smrti, moralu i sudbinskoj datosti.
_________

Ikar Gubelkijan, „leteći Jermenin“, prvak u umetničkom klizanju u vreme fašizma, vežba svoj dar do savršenstva, negujući istovremeno taštinu i moralnu otupelost. Time ne postaje ni veći umetnik ni manji čovek. On jednostavno nestaje kako mu život gubi smisao, a ljudski kapaciteti se umanjuju. Umetnost u ovoj noveli nije prikazana kao stremljenje ka uzvišenom već kao azil, mesto gde se može skloniti od sveta ali ne i od pitanja koja čovek sebi postavlja upravo zbog sveta od koga misli da je pobegao.

Andrija A. Gavrilović, emigrant u Zapadnoj Nemačkoj pedesetih godina XX veka, pokušava da svoj spokoj nađe u starom kraju. Njegova molba za sahranu na teritoriji FNRJ, inspirisana Odbranom Sokratovom, neobična je novela o emigrantskoj sudbini i tragovima bivšeg života kojem Gavrilović pokušava da se bar u smrti vrati. Ispisujući memoare, Gavrilović će kao običan čovek iz naroda opisati tragiku postojanja i odnos prema društvenom licemerju u svim društvenim sistemima.

Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.

Borisav Stanković — život i delo

Nov životopis proslavljenog pisca Koštane i Nečiste krvi

Više nego išta drugo, Stankovićevu gorku sudbinu obeležilo je njegovo teško preživljavanje sa porodicom tokom Prvog svetskog rata. Prethodno interniran, nesposoban za vojnu službu, u Beogradu je uspevao da sastavlja kraj s krajem objavljivanjem svojih priča i saradnjom na oglasnim stranama u okupacionim Beogradskim novinama, zbog čega je posle rata nepravedno žigosan kao izdajnik i saradnik okupatora. Do rata proslavljen, prevođen i priznat i u Srbiji i u Evropi kao pisac Nečiste krvi i Koštane, posle rata je postao persona non grata, prezren i oklevetan u sopstvenoj sredini. Svoju ispovest o tim teškim danima objavio je u knjizi Pod okupacijom, čiji nastanak i geneza odijuma prema njenom piscu zauzimaju značajan deo ove uzbudljive biografije.

Obogaćena novim saznanjima, malo poznatim fotografijama i živopisnom evokacijom srpskog i jugoslovenskog društva posle Prvog svetskog rata, nova studija poznatog nemačkog slaviste Roberta Hodela rasvetljava najteži, a pritom najmanje istražen segment života i stvaranja vranjanskog pisca Bore Stankovića, velikana srpske književnosti s početka XX veka.

Filozofski vodič kroz veštinu komunikacije

Zašto je u vremenu haosa najvažnija veština postavljanja pitanja?

Danas se čini da se sve manje snalazimo u komunikaciji, da nam drugi nisu važni, pa čak ni mi sami sebi, često se uzajamno ne razumemo i još se na to postepeno navikavamo. To je očigledan pokazatelj haosa u kojem nastojimo da preživimo. Komunikacija može biti naša jedina slamka spasa.

Za sve radoznale duhom, željne da unaprede svoje odnose sa drugima ili da razmrse čvorove nesporazuma, ovaj vodič pruža dragocene smernice za rad na sebi i unapređenje komunikativnih veština. Uz malu pomoć filozofije čitalac će biti učesnik u igri pitanja i odgovora, koja otvara velika vrata (samo)spoznaje.

Na temelju holističkog pristupa komunikaciji prof. Tomić je kreirala MapTer — jedinstveni metod vođene komunikacije kojim se efikasno rešavaju problemi u komunikaciji. Ovaj moćni alat, koji je predstavljen u knjizi, istovremeno ubrzava proces adaptacije i učenja i time omogućava snalaženje u različitim socijalnim okruženjima.

„Nema komunikacije bez svrhe, tj. bez pitanja o vrednostima i smislu naših akcija i kontakata sa drugima. Knjiga Zorice Tomić je filozofski vodič kroz mrežu pitanja i odgovora koji se rađaju u potrazi za smislom u nastojanju da razumemo sebe i druge.“
— Prof. dr Jovan Babić

„Prof. dr Zorica Tomić ovom knjigom na veoma inventivan i lepršav način (samo njoj svojstven) promoviše kvalitetan ʼsimbiotski život pitanja i odgovoraʼ u okrepljujućoj unutrašnjoj i spoljašnjoj dijaloškoj komunikaciji. U plodotvornost takve komunikacije, na temeljima teorije i metode MapTer, lično sam se uverio učestvujući u zajedničkim radionicama sa dr Tomić, pa njenu novu knjigu svesrdno preporučujem najširoj publici kao moćnu alatku za izlaženje na kraj sa psihičkim i socijalnim haosom u današnjem svetu.“
— Prof. dr Milanko Govedarica

Roman iz serijala o detektivu Maksu Vulfu

Inspirisano istinitim događajem — zloglasnom pljačkom Brinks-Met.

Maks Vulf se vratio.

Ema Mun je na slobodi.

Odslužila je šesnaest teških godina zbog oružane pljačke u kojoj su poginula dva čoveka, a obogatilo ih se mnogo više. Ema Mun nije progovorila. Nije odala ni saučesnike niti ubicu. Konačno je puštena, ali je ostala bez svega: porodice, svog dela od pljačke i muža, večnog gubitnika.

Ema Mun je sada nestrpljiva. Vreme je za naplatu starih dugova. Tokom dugih godina u zatvoru stekla je disciplinu i nove prijatelje.

Dok iskrsavaju tela nevinih i krivih, samo jedan čovek stoji između prevejane kriminalke i njene želje za osvetom. Čovek koji ju je svojevremeno uhapsio. Maks Vulf. Samohrani otac jedne tinejdžerke, nepopustljivi i neustrašivi detektiv koji nikome ništa nije dužan i ima sopstveni kodeks časti.

„Najbolji roman o Maksu Vulfu dosad! Izvanredno i autentično.“
— Li Čajld

„Briljantan roman.“
— Piter Džejms

Beskompromisni portret društvenih nepravdi.

Kad je Kozeta izlazila s njim, naslanjala mu se na ruku, ponosna, srećna, punim srcem. Žan Valžan se u mislima topio od milošte na sve ove znake tako isključive nežnosti koja je zadovoljna njim samim. Siroti čovek je drhtao poplavljen nekom anđeoskom radošću; on je ushićeno uveravao samoga sebe da će to trajati celoga života; govorio je samom sebi da on zaista nije toliko patio da bi zaslužio tako sjajnu sreću, i hvalio je Boga, u dubini svoje duše, što mu je dodelio da njega, bednika, tako voli ovo nevino biće.

Kroz priču o bivšem osuđeniku Žanu Valžanu i njegovoj hrabroj borbi da iskupi svoju prošlost Viktor Igo nam je podario moćno svedočanstvo o siromaštvu, neznanju i brutalnosti čoveka. Istovremeno, Jadnici su i uzbudljiva avanturistička priča, čuvena po izvanrednim scenama kao što je briljantni prikaz bitke kod Vaterloa.

U ovom remek-delu francuske književnosti prepliću se Igoova veština romanopisca, njegova bogata pesnička mašta i duboko ljudsko saosećanje.

Uz Kamijevog Stranca i Kafkin Proces, Jadnici spadaju u ključna književna ostvarenja koja su uticala na rad pokreta za ukidanje smrtne kazne.

„Jedan od najznačajnijih romana na svetu.“
— Apton Sinkler

Od autorke bestselera Kad ti život uvali nilskog konja

Ljubavna priča u sedam talasa

Časne sestre magdalinke iz Buenos Ajresa pronašle su bebu na stepeništu svog samostana i nazvale je Fabiola. Nestašna i buntovna od prvih dana, Fabiola se igrala tražeći idealan par cipela za svakog koga bi spazila. Fabiola ne samo da je postala najbolja prodavačica cipela u najpoznatijem i najluksuznijem gradskom salonu već je, na zaprešašćenje sestara, kao tinejdžerka na svet donela još jednu svojeglavu devojčicu — Litu.

Burna previranja u Argentini nateraće majku i ćerku da pokušaju da se domognu Evrope. Ali sudbina ih je odvela na maleno, vetrom šibano ostrvo u oblasti Njufaundlenda. Nakon što su se uselile u pansion Vitlejem, Fabiola pronalazi posao prodavca gumenih čizama i klompi u lokalnoj prodavnici.

U Vitlejemu, žili kucavici ostrva, stanuje mnoštvo ekscentričnih ali dragih likova; među njima je i gluva ćerka vlasnice Una Mekgregor, koja postaje najbolja Litina drugarica. Dok Lita traži svoje mesto u svetu, putujući bioskop gospodina Saita, koji jednom godišnje donosi filmove iz celog sveta, potpuno će promeniti pravac njene sudbine.

Putujuci bioskop gospodina Saita neodoljiva je odiseja koja pripoveda o ritmu sreće, dečacima ribarima sa očima boje ćilibara i pronalaženju porodice na neočekivanom mestu. O tango cipelama-pobeguljama, o životu i ljubavi u svim njenim oblicima.

„Neverovatna, predivno napisana i dirljiva ljubavna priča. Neodoljiva pripovest o pafinima, gumenim čizmama, tango cipelama i osebujnim likovima. PREDIVAN roman.“
— Litfix

Kako izgleda savršen život?

I da li ga ona uopšte želi?

Kada istovremeno dobiješ otkaz, momak te ostavi i udaljiš se od dragih ljudi, jednostavno si dotakla dno. Ili bar Dejzi tako misli.

Da bi pronašla izlaz iz trenutne situacije, zašto se samo ne bi pretvarala da joj sve ide u životu. Naravno, gde drugo nego na Instagramu. Može li lažni sjaj njenog (ne)savršenog onlajn života da zaista reši njene ljubavne i poslovne probleme?

Sve joj nedostaje… I on, i posao, pa i sestra. Ne poriče to. Dok pokušava da dovede život u red, zašto ne bi nakratko prihvatila posao dadilje devojčicama o kojima brine samohrani otac? Okružena divnom porodicom, Dejzi nije svesna zamke koju je sama isplela. Planovi za budućnost joj se ruše i naizgled sve je drugačije. I što je Dejzi bliže da upozna nekog novog, to više razmišlja šta je zapravo definicija srećnog života.

„Prava poslastica.“
— Publishers Weekly

„Ako tražite knjigu sa kojom ćete se ušuškati uz čašu nekog pitkog vina kao da ste u društvu najdražeg prijatelja, ovo je pravi izbor. Tokom čitanja nećete skidati osmeh sa lica.“
— Chick Lit Central

Autor bestselera Zatočenici geografije

Deset mapa koje otkrivaju budućnost našeg sveta

Fascinantan, lucidan i duhovit prikaz ključnih svetskih regiona, koji će oblikovati globalnu politiku

Višestruko nagrađivani novinar, analitičar i politički izveštač Tim Maršal nudi nam novu knjigu u kojoj otkriva da su opcije svake zemlje ili regiona ograničene geografskim položajem koji ostaje isti dok se svet menja vrtoglavom brzinom.

Ova lucidna i uzbudljiva istorijska, ekonomska i politička analiza, obeležena Maršalovom prepoznatljivom duhovitošću i pronicljivošću, geografiju postavlja u centar ljudskih odnosa i baca novo svetlo na Australiju, Iran, Saudijsku Arabiju, Veliku Britaniju, Grčku, Tursku, Sahel, Etiopiju, Španiju i svemir, delove sveta koji će u vreme novih podela i rivalstava, a uz aktuelne događaje koji potresaju političku scenu, oblikovati globalnu politiku.

„Još jedan izuzetan priručnik za razumevanje savremenog sveta. Maršal će vam majstorski objasniti sve što treba da znate.“
— Piter Frankopan, autor bestselera Putevi svile

„Ovo fascinantno istraživanje geopolitike pokazuje da planine, pustinje i razdaljine i dalje ostavljaju dubok trag na mentalitet naroda i na međunarodne odnose.“
— Publishers Weekly

„Precizna i koncizna analiza deset regiona koji će uticati na budućnost planete.“
— Kirkus Reviews

„Uzbudljiva storija koja vas na putu od mržnje do žudnje provodi kroz vrtloge uzburkanih osećanja.“
— Anamarija, Just read

Spasti čoveka iz ralja smrti za većinu bi bio junački čin. No ne i za Obri Ejms. Za nju je spasavanje neznanca čin iskupljenja.

Jednog jutra će u uličnom kontejneru ugledati nepomično muško telo obliveno krvlju. Čuće od njega samo jednu reč, pozvati hitnu pomoć koja će ga odvesti, a onda mu se gubi svaki trag. Od toga dana njen život više neće biti isti. Svaki minut je ispunjen razmišljanjem o njemu. Ne zna je li preživeo, kako se zove, zašto su ga tako zverski mučili, a potreba da sazna da li ga je spasla postaje opsesija.

Ista ta opsesija porušila joj je temelje života kad je konačno doznala njegovo ime. I dovodi je tačno na njegova vrata. Čovek koji ju je tamo dočekao nije nimalo nalik onome kojeg je spasla, o kojem je u svom umu gradila savršenu sliku. Nije joj rekao ni hvala. No njihova veza, bez obzira na reči, tinja i narasta u plamen, koji će oboje opeći. I dok ga je ona ponovo spasavala, zaboravila je ono najvažnije: nju niko nije pokušao da spase.

„Uronite u mračnu, senzualnu i moćnu odiseju gde nju i njega šibaju vetrovi ljubavi, strasti, iskupljenja i snage duha.“
— Martina, Knjiški moljac

„Emotivno i uzbudljivo. Savršeno.“
— Petra, Lepota čitanja

Remek-delo o pokajničkoj moći ljubavi i saosećanja.

Dokle god ne budu rešena tri problema ovoga veka, ponižavanje čoveka postojanjem proletarijata,
srozavanje žene zbog gladi, zakržljavanje deteta u mraku; dokle god u nekim delovima sveta bude mogućno društveno zagušivanje; drugim rečima i sa još šireg gledišta, dokle god bude na zemlji neznanja i bede, knjige kao što je ova mogu biti korisne.

Knjigom Jadnici Viktor Igo želeo je da ukaže na nepravdu, herojstvo i ljubav. Pišući o sudbinama junaka, autor ukazuje na društvene probleme koji onemogućavaju stvaranje boljeg sveta. Žan Valžan je simbol čovekovog poniženja zbog gladi i siromaštva, Fantina podređenosti žene, a Kozeta teške sudbine napuštene dece.

Sukob dobra i zla unutar čoveka i nespremnost društva za ostvarenje višeg dobra prepliću se u ovom izuzetnom kriminalističkom, društvenom i ljubavnom romanu.

„Čitajući ovaj roman, uranjamo u vrtlog koji, kako se čini, sadrži beskrajan obim i mikroskopske detalje celog sveta, i ne možemo biti ravnodušni pred intuicijom sa božanskim atributom sveznanja.“
— Mario Vargas Ljosa

„Ima ljudi čije tragove sledimo kao umetnička dela… Ima ljudi čije stope, u pesku trajanja utisnute, ne vode istim smerom u kome su vodili njihovi životi… Ima ljudi čiji je život trag vrelog železa u tle utisnut… Ima ljudi čiji život u močvari trajanja liči na tragove crvenokožaca kad neće da budu uočeni… Ima ljudi čiji je život trag u vodi… “
Borislav Pekić

Novi Jerusalim je zbirka priča široke vremenske perspektive, ali i veoma široke perspektive karaktera; od ljudi koji stvaraju svet i novi sadržaj do onih koji ruše. Karakteri u sebi nose, kao dominantnu osobinu, pečat i lik vremena, kao sudbinu, iskušenje i tragiku postojanja. Svakom junaku Pekić je odredio jedan od osnovnih elemenata — metal, zemlju, vatru, vazduh, vodu …

Kada osmotrimo vremenski raspon koji pripovetke iz Novog Jerusalima obuhvataju (a to je luk od ranog srednjeg veka do daleke, antiutopijske budućnosti), možemo reći da „hronika“ u datom slučaju označava integralni letopis sveta.
U Novom Jerusalimu cela istorija je u stvari gotska hronika, beskrajni niz tajnovitih, tragički osenčenih sudbina. Preispitujući i kreativno nadograđujući neke karakteristike upravo tog i tako odabranog žanra Borislav Pekić ispunio ga je smislom za koji možemo reći da podjednako pripada svima nama, da je univerzalan. A tamo gde se govori o univerzalnom, tamo govori istinska, najviša umetnost.
Mihajlo Pantić

Istorija i pamćenje

Uspon države za vreme cara Stefana Dušana omogućio je proglašenje carstva, verovanje da će Srbija zameniti Vizantiju i zaustaviti dolazak Turaka. Padom pod tursku vlast i gubljenjem velikog dela svog srednjovekovnog nasleđa, narod je, u otporu potčinjavanju, čuvao kroz predanja svest o caru Dušanu i slavnoj državi Nemanjića kao potvrdu svog postojanja. Istovremeno, to sećanje je budilo nadu u borbi za slobodu. Kult Dušana Silnog obnovljen je u oslobodilačkim ratovima u XIX veku, a san o obnavljanju Dušanovog carstva još dugo je nadahnjivao politička stremljenja u Srbiji.

„Još zapovedi carstvo mi: Ako piše pismo carstvo mi, ili iz srdžbe, ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo razara zakonik, nije po pravdi i po zakonu sudije tome pismu da veruju, nego da sude i vrše kako je po pravdi.“
— (Dušanov zakonik, član 171, „O zakonu“, 1349. godine)

„Knjiga Koste Nikolića donosi jedan novi, unekoliko 'iskošen', ali nesporno sveobuhvatan pogled na epohu kralja i cara Stefana Dušana. S druge strane i ne manje značajno, veliki srpski srednjovekovni vladar, njegova uloga i mesto u istoriji, sagledani su i kroz prizmu proteklog vremena u okvirima svojevrsne 'kulture pamćenja' u našoj sredini.“
— Radivoj Radić

Prvi ruski pisac ovenčan Nobelovom nagradom.

Opet su došla mračna, nemirna vremena, bojim se — zadugo. Vuk dlaku menja, ali ćud nikada! Takva je i Rusija: čitava naša istorija je korak napred, dva nazad, svom iskonskom biću — sirovom primitivizmu, prapočetku stvari.

Poslednji klasik i prvi ruski pisac ovenčan Nobelovom nagradom 1933. godine, Ivan Bunjin je modernista koji se javio na prelomu dva veka i dve epohe, objedinivši najbolje tradicije ruske književnosti XIX veka — Puškinovu jasnost, Tolstojevu prirodnost i Čehovljevu sažetost — sa književnim ukusom nastupajućeg „srebrnog veka“ ruske književnosti. Pošto je emigrirao u Pariz 1920, u Sovjetskom Savezu je proskribovan, ali se proslavio ne samo među ruskim emigrantima i francuskim piscima već ga zapažaju i D. H. Lorens i Leonard Vulf koji prevode i objavljuju njegove priče u znamenitoj izdavačkoj kući Hogart pres.

Preteča književne minijature XX veka i majstor kratke forme, Bunjin virtuozno evocira uspomene iz predrevolucionarne Rusije, sva ona neprolazna obeležja jednog doba koje je nestalo ili je na izdisaju. Ovim izborom, koji žanrovski i tematski uokviruje „Rusiju na izmaku“, obuhvaćene su kratke priče nastale najvećim delom posle 1920, objavljivane u ruskim časopisima u emigraciji i njegovim zagraničnim zbirkama priča i zapisa.

„Nije mi poznat nijedan pisac čiji je spoljašnji svet tako tesno povezan s unutrašnjim, čiji su osećaji tako tačni i neophodni, a svet tako samosvojan i nepredvidljiv.“
— Andre Žid

„Mene je sovjetski vojni tribunal 1943. godine osudio na deset godina logora zato što sam izjavio da je Ivan Bunjin ruski klasik.“
— Varlam Šalamov

„Emotivni naboj Bunjinovih sećanja podseća na Prusta… Zapanjujuće prijemčivo.“
— Publishers Weekly