5. razred osnovne škole

Прве приповетке Чехов је објавио да би могао да се издржава у току студија медицине. У књижевности се појавио кратким хуморескама, сажетог израза и карактеризације, затим је прешао на новеле и приповетке, где се његов тужни хумор постепено претворио у резигнацију и очај. Говорећи о Чехову, Томас Ман је рекао да се „снага генија може сабити и у орахову љуску” и да приповетка може обухватити срж живота и изазвати највеће дивљење, као и да такво, наизглед невелико дело понекад може, по својој снази, надмашити и највеће романе.

— Mogu li ja da odem u hajduke pa da otud, iz planine, napišem pismo načelniku: „Ako mi profesori poprave beleške, predaću se vlasti, a ako neće da mi poprave, ostaću i dalje hajduk.“ — Budalo jedna — reći će Čeda — pa kad si hajduk, šta će ti dobre beleške?

Svakog četvrtka i nedelje grupica dečaka okuplja se pored hrastovog stabla na obali Dunava. Tu uživaju u dokolici, igraju se loptom, maštaju i izmišljaju različite priče umesto da rade domaće zadatke. Iz odbojnosti prema školi i obavezama rodiće se ideja da pobegnu od kuće i odmetnu se u hajduke. Ova nestašna avantura, puna zgoda i nezgoda, opametiće mlade hajduke i nasmejati čitaoce do suza.
Hajduci su jedan od prvih humorističkih romana za decu u srpskoj književnosti, a i dan-danas spadaju u najčitanija i najpopularnija dela kako ovog autora tako i domaće književnosti za decu.
„Ako se moji mali čitaoci iz ove priče nemaju čemu poučiti, izvesno je da će se imati čemu nasmejati.“
Branislav Nušić

Робинсон Крусо је чувени роман Данијела Дефоа, објављен 1719. године. Инспирисан истинитим догађајима једног шкотског морепловца, Дефо приповеда причу о бродоломнику који је провео двадесет осам година усамљен на тропском острву. Бежећи од родитеља и међусобних несугласица, Робинсон одлази пут мора, чврсто верујући у исправност своје одлуке. Након бродолома и низа неповољних догађаја, искрцава се на пусто острво, где ће опстати непуне три деценије. За то време доживеће прегршт занимљивих ситуација, упознати невероватну флору и фауну нетакнуте природе, те спознати себе у тренуцима патње и самоће. Невероватна прича о опстанку, човековој сналажљивости и витализму живота, уз које је могуће савладати незамисливе препреке у настојању да се оствари циљ.

Nekadašnja bokserska nada sa Dušanovca Ljuba Sretenović seća se događaja s kraja četrdesetih i početka pedesetih godina koji su ga oterali u emigrantsku čamu Švedske. Osnovna linija zapleta tiče se zbivanja u Ljubinoj porodici i njegovoj sportsko-ljubavničkoj karijeri, ali je sve to određeno i oplemenjeno pozadinom širih društvenih zbivanja. Mihailovićev roman je tako postao jedno od prvih umetničkih dela koja su dodirnula temu Informbiroa.

Kako je najmlađi carev sin savladao strašnu aždaju iz jezera i spasao braću i silan narod. Izvor: Srpske narodne pripovijetke. Skupio ih i na svijet izdao Vuk Stef. Karadžić (Beč, 1853). Prvi put na ovim prostorima, predstavljamo vam najlepše bajke sa svih meridijana, u audio formatu, na srpskom jeziku. Svakog dana, stiže nova audio-priča za laku noć, cele 2022. godine. Očekujte čarobnu zbirku od 365 priča uz koje će vaša deca sa lakoćom odlaziti u svet snova. Uživajte sa vašim najmlađima u pričama na Bookmate servisu!

Siromašni ribar je ulovio čarobne jegulje koje su mu rekle da će ga za manje od godinu dana snaći velika sreća. Izvor: Prvi put na ovim prostorima, predstavljamo vam najlepše bajke sa svih meridijana, u audio formatu, na srpskom jeziku. Svakog dana, stiže nova audio-priča za laku noć, cele 2022. godine. Očekujte čarobnu zbirku od 365 priča uz koje će vaša deca sa lakoćom odlaziti u svet snova. Uživajte sa vašim najmlađima u pričama na Bookmate servisu!

Каo и код већине других народа и ''Српске народне приповијетке'', које је ''скупио и на свет издао'' Вук Стефановић Караџић у Бечу 1853, штампане у Штампарији јерменскога манастира, биле су само дио огромнога народног прозног блага, које је до данас објављено у знатном броју томова. У тој књизи, коју је Вук Караџић подијелио на: приповијетке, додатак и шаљиве приче, штампан e су укупно 263 бајке, приче, легенде и анегдоте. Вук Краџић је народне приповијетке подијелио на женске (''оне у којима се приповиједају којекаква чудеса што не може бити'') и мушке, затим на озбиљне и шаљиве, а у коначној подјели на бајке, народне приповијетке (уствари, реалистичке приче, односно новеле) и на кратке приче (уствари, легенде, анегдоте и шале).

Блесак народне поезије крајем XVIII и почетком XIX века био је тако засенио очи тада владајућег у уметности правца, романтизма, да његови љубитељи поред јунака десетерца и бисер-грана лирских народних песама нису видели ничег вредног у стваралаштву маса на чему би се ваљало дуже и пажљивије задржати. Основа за такво схватање, и то тада заиста искрено осећање, деценијама је била nрипремана и на крају учвршћена најауторитативнијим мишљењима, у свету и код нас. Ако бисмо том схватању тражили археолошку дубину и настојали да издвојимо камене темељце, ваљало би нам поћи од енглеске збирке старих песама Томе Персија (издане 1765), преко Макферсонових мистификација шкотских балада, путописа из Далмације италијанског опата А. Фортиса (1774 г.), филозофије Француза Жан-Жак Русоа о чистоти човекове природе, теорије Немца Хербера »јединој правој поезији«, па све до нашег Вука Стеф. Караџића и његове борбе за народни језик. У том временском раздобљу, не мали а често и одлучујући допринос оцени и поштовању народне поезије уопште а српске посебно, дали су такви културни радници и уметници као што су: Клопшток, Гете, Ј. Грим, Валтер Скот, Бајрон, г-ђа де Стал, Ламартин, Шарл Нодје, Проспер Мериме, Пушкин, Мицкијевић. На овај начин био је формиран читав култ о највишој књижевној вредности, култ довољно страстан и искључив да би с потребном наклоношћу и мирним расуђивањем ценио вредности и других цветова са исте шаролике ливаде. Вукове српске народне песме дошле су у прави час и на право тло, као пролећна сетва на јесењу угару. Само неколико година од појаве његове Песнарице (издате 1814 г.), српски десетерац летео је Европом као својом баштином.

Чита Предраг Михаиловић
Mp3, Трајање 3 сата и 38 минута
Моји изуми је књига невелика по броју страна, али написана пажљивим одабиром реченица, и она је наше највредније сведочанство које говори о животу и делу Николе Тесле, великана света науке. Не кријући од јавности, Никола Тесла износи све појединости из свог живота, чак и оне које би у једном тренутку за човека биле срамотне, а све у циљу да докаже да је моћ људског ума ненадмашива и да се човек са свим непријатностима и проблемима може суочити и изборити, само ако то истински жели. Ово дело је право сведочанство да се преко трња стиже до звезда, уз услов да је жеља та која је звезда водиља.