Ja sam Frida

Slobodna da živim onako kako sama odlučim.

Zato je toliko teško živeti s njim.

Dijego ne pripada nikome, a istovremeno pripada svima.

Odlučila je da promeni život.

Ali to vreme je konačno prošlo.

Ne u privatnim sobama nekakvih ljudi koji nemaju pojma i hoće samo dekoraciju.

Mesto im je u velikim muzejima, u Luvru, ili Muzeju moderne umetnosti.

U tome leži njena jedinstvena umetnost.“

Njoj polazi za rukom da u malom formatu izrazi cele svetove.

Ona i druge figure od kaširanog kartona bile su njeni prijatelji, koji su s njom razgovarali, hvalili je, ili umirivali.