Ja sam Frida

Slobodna da živim onako kako sama odlučim.

One su joj, doduše, bile najbolji prijatelji, uvek su bile tu za nju, ali ponekad su s njom zbijale i neslane šale. A bile su joj i najoštriji kritičari.

Zato je toliko teško živeti s njim.

Dijego ne pripada nikome, a istovremeno pripada svima.

Odlučila je da promeni život.

Ali to vreme je konačno prošlo.

Ne u privatnim sobama nekakvih ljudi koji nemaju pojma i hoće samo dekoraciju.

Mesto im je u velikim muzejima, u Luvru, ili Muzeju moderne umetnosti.

U tome leži njena jedinstvena umetnost.“

Njoj polazi za rukom da u malom formatu izrazi cele svetove.