1984

Čak i danas, u periodu opadanja, prosečnom ljudskom biću je fizički bolje nego pre nekoliko vekova. Ali nikakav napredak u bogatstvu, nikakvo ublažavanje u ponašanju, nikakva reforma ili revolucija nikada nisu doveli ljudsku jednakost makar milimetar bliže. Sa stanovišta pripadnika niskog staleža, nijedna istorijska promena nikada nije značila išta više od promene imena njihovih gospodara.

Cilj pripadnika visokog staleža je da ostanu tamo gde su. Cilj pripadnika srednjeg je da zamene mesta sa pripadnicima visokog. Cilj pripadnika niskog staleža, kada ga uopšte imaju – jer trajna je osobina niskih da su toliko zgromljeni teškim radom da su možda tek povremeno svesni bilo čega izvan svog svakodnevnog života – da ukinu sve razlike i stvore društvo u kojem će svi ljudi biti jednaki.

Ako voliš nekoga, onda ga voliš, a kad više nemaš ništa drugo da daš, i dalje tom nekome daješ ljubav.

Njena osećanja bila su samo njena, i nisu se mogla promeniti spolja. Ne bi joj palo na pamet da postupak koji nije efikasan samim tim postaje besmislen.

Kad se vratio, njegova majka je nestala. To je tada već počelo da postaje normalno. Iz sobe nije nestalo ništa osim njegove majke i sestre. Nisu ponele nikakvu odeću, čak ni majčin kaput. Ni dan-danas nije mogao da bude siguran da mu je majka mrtva. Bilo je sasvim moguće da su je samo poslali u logor za prinudni rad. Što se njegove sestre tiče, možda su je sklonili, kao i samog Vinstona, u neku koloniju za decu beskućnike (vaspitno-popravni centri, tako su ih nazivali) koje su nikle zahvaljujući građanskom ratu, ili su je možda poslali u radni logor zajedno s majkom, ili jednostavno ostavili na nekom mestu da skonča.

Znao je da izgladnjuje njih dve, ali to je bilo jače od njega; čak je osećao kako ima prava na to.

Pomirio se s tim. Kraj je bio sadržan u početku.

Prvi korak je bila tajna, nevoljna pomisao, drugi započinjanje dnevnika. Prešao je sa misli na reči, a sada sa reči na dela.

Jednostavno su gutali sve, a to što su gutali nije im škodilo, zato što nije za sobom ostavljalo ništa, baš kao što zrno žita prođe nesvareno kroz telo ptice.

Nisu je ni najmanje interesovala grananja partijske doktrine. Kad god bi on počeo da govori o principima engsoca, dvomisli, promenljivosti prošlosti i poricanju objektivne stvarnosti, i kada bi koristio reči iz novogovora, počela bi da se dosađuje, bila bi zbunjena i govorila „kako nikad nije obraćala pažnju na takve stvari“.