Hamlet

Онај за кога знаш да је твој

Хамлет.“

Нек рањен јелен сузе лије:

Кога сврби, нек се чеше; наша шија је читава.

Све сте ви неверне супруге.

Ти си најправеднији човек, Хорацио, са којим сам се икад дружио.

Да, господине. Бити поштен, какав је данас свет, значи бити одабран између десет хиљада.

Сумњам да је нашô други, сем главнога: смрт очеву и наш пренагљени брак.

Ал’ нека стоји. Ја мрем, Хорацио,

ти живиш; па причај необавештеним

о мени и мојој ствари праведно.

ХОРАЦИО: Немојте ни часка веровати то;

јер ја сам више Римљанин старински

но Данац. Још је остало пића тог.

(Он узима чашу.)

ХАМЛЕТ (устаје): Ако си човек, дај ми чашу ту.

Јер паметни људи знају врло добро каква чудовишта
46
правите ви од њих

Затварајте врата за њим, да нигде не би могао играти будалу сем код своје куће. Збогом