Zov kivija

Ako se ikad udam, taj čovek treba da me voli zbog mene same. Bio on prosjak ili princ, stalo mi je samo do toga šta naša srca govore.“

Sve u njemu želelo je da ovu ženu dodirne, zaštiti, veže za sebe… Ali ako mu ne pođe za rukom da je bar malo impresionira, večito će ga smatrati za seljaka i budalu.

Džek je blago poljubio Gloriju u čelo.

„Ponosan sam na tebe“, s ljubavlju je rekao. „Lepo spavaj, moja Glorija.“ Više od svega je želeo da je uzme u naručje i razbije tu njenu krutost, ali znao je da bi to bila greška. Džek nije više hteo da čini greške. Bar ne sa ženom koju voli.

Te noći Glorija je naslonila glavu na Džekovo rame. A kad se probudila, Džek ju je poljubio.

Seti se da je sunce moglo da sija tek pošto su Papa i Rangi razdvojeni. Uživaj u suncu, Džek.

Voli te Šarlot.

Džek je tog popodneva poslednji put oplakivao Šarlot. A onda je otvorio prozore i pustio sunce da uđe.

Ima uspomena s kojima možemo da živimo samo ako ih ni sa kim ne delimo…“

Ben se osmehnuo. „Sada smo ovde. I možda bismo mogli… To jest, mislio sam…“

„Mogao bi još jednom da pogledaš koje su mi boje oči!“, nestašno je rekla Lilijan. Pritom mu je prišla bliže i podigla pogled ka njemu. Ben ju je stidljivo pomilovao po obrazu i zagrlio. Kada ju je i poljubio, Lilijan je mogla da zagrli ceo svet.

„Ja se lično nikad za njega ne bih udala“, nastavila je da brblja Lilijan. „Već i zato što pipa svaku. Ako se nekad udam, moj muž treba samo mene da pipa i da lepe stvari govori samo meni, a ne svim ženama koje sretne. A smeo bi i da pleše samo sa mnom.

Ljupkost ženina osvežava čoveka, njena pamet je odmor njegovim udovima!“

Nije shvatala čime se zamerila tim devojčicama, a nikad neće shvatiti ni da čovek i bez ikakvog povoda može da postane predmet poruge.