Kći plantažera čaja

Draga Kleri, ti zaista ne znaš koliko je lako ljudima da te zavole! Privlačiš ih kao Sunce.“

Mirisao je na dim sagorelog drveta i nečeg zemljastog. Bila je dovoljno blizu njega da primeti kratki ožiljak koji mu je nabirao levu obrvu i time naglašavao onaj podrugljiv pogled, a preplanulo lice bilo je prepuno malih bora oko očiju zbog čkiljenja na tropskom suncu. Živopisna zelena boja njegovih dužica prosto je opčinjavala.

Sve je važno; od toga kako se ujutru zdravimo do toga kako se cvetovi sklapaju preko noći. Zašto bi nam Bog podario život ako ništa nije važno?“

„Naravno da je važno, gospodine! Sve je važno; od toga kako se ujutru zdravimo do toga kako se cvetovi sklapaju preko noći. Zašto bi nam Bog podario život ako ništa nije važno?“

Narod Kasi veruje da kad dete umre, njegova duša uzima oblik ptice i odleti daleko, daleko od bola.“

„Ptica?“, ponovila je Luiza.

„Da. Brda Kasije su prepuna lepih, živopisnih ptica.“

Pognuo je glavu i poljubio je u povređeni dlan. Kleri ostade bez daha na njegov dodir. Pogledi su im se susreli, a zatim ju je privukao k sebi i odlučno joj poljubio usne.

Primetila je da mu je teško da izgovori još nešto.

Čak bih se i udala za nekog kao što je Vesli Robson.“

TRIDESET DEVETO POGLAVLJE

TRIDESET OSMO POGLAVLJE