Ana Karenjina

Sve sretne obitelji nalik su jedna na drugu, svaka nesretna obitelj nesretna je na svoj način.

– Ispričajte nam štogod zabavno, ali ne zlobno – reče poslanikova žena, velik majstor u otmjenom razgovoru koji se engleski zove small-talk

Motrio ju je i bio zapanjen novom duhovnom ljepotom njena lica.
– Šta vi hoćete od mene? – reče on jednostavno i ozbiljno.
– Hoću da otputujete u Moskvu i zamolite Kiti za oproštenje – reče ona.
– Vi toga nećete – reče on.
Vidio je da ona govori ono što se sili reći, a ne ono što hoće.
– Ako li me volite, kako kažete – prošapće ona – onda učinite sve da budem mirna.
Njegovo lice zasja.
– Zar vi ne znate da ste vi meni sav život; ali ja ne znam za mir niti vam ga mogu dati. Sebe svega, ljubav... da. Ja ne mogu misliti o vama i o sebi odvojeno.
Vi i ja za mene je jedno. I ne vidim unapredak da bismo mogli biti mirni ni ja, ni vi. Vidim da možemo biti očajni, nesretni... ili vidim da možemo biti sretni, još kako sretni!... Zar to nije moguće? – doda on samo usnama; ali je ona čula