Igra

Sara je gleda kako diše, gleda je kako sanja, to neverovatno živo biće koje je počelo kao deo majke i deo oca, a svakog dana sve više postaje sopstvena osoba.

Žurba je previše blizu panike, a panika nastupa samo kada nešto nije u redu.

Problem, otkrila je Sara, jeste što ta pitanja izviru iz filozofske crne rupe koja je rešila da proguta svaki sat njenog sna. Kada jednom počne, gde će stati? Je li prosečni glasač odgovoran što vlasti prodaju oružje kojim se ubijaju deca u Jemenu? Je li vaš izbor kafe uzrok krvoprolića u Kolumbiji?

ivicu dresa kako mu dodiruje kolena farmerki. Sve je to u glavi, on to dobro zna, baš kao i taj

Na ekranu je jednostavna, pravougaona poruka, ne mnogo različita od obične SMS, Votsap ili Fejsbuk poruke, samo što su boje očigledno drugačije, bela slova na crnoj pozadini.

Bretu Palmeru se čini kao da je

Osveta možda može prilično da pomogne u poravnavanju računa, ali ne menja činjenicu da, na kraju, ništa ne može da se promeni, i da je na kraju ostala jedna osoba koju može da krivi. Jedna takmičarka čiju igru nikada neće moći da ispravi.

Osveta možda može prilično da pomogne u poravnavanju računa, ali ne menja činjenicu da, na kraju, ništa ne može da se promeni, i da je na kraju ostala jedna osoba koju može da krivi. Jedna takmičarka čiju igru nikada neće moći da ispravi.

Jedna odluka, jedan ishod, jedna stvarnost. To je sve što čovek ima.

Jedna odluka, jedan ishod, jedna stvarnost. To je sve što čovek ima.