Trka za spasenje Romanova

Prvo načelo nasledne monarhije jeste da preživi; a kralj Džordž V nikada nije bio u većoj obavezi da oprezno stupa tom stazom samoočuvanja negoli 1917.45

Porodica, naravno, iz Carskog Sela nije krenula sama i bez pomoći, već sa znatnom pratnjom od trideset devetoro poslužitelja – sobarica, kuvara i slugu

„Ono što pogađa jedan presto može se odraziti i na drugi. Istorija pokazuje da su sve važne revolucije u jednoj zemlji uzdrmale položaj vladara u drugim zemljama.“

Privatno je Edvard bio ozbiljno nepoverljiv prema Nikolajevoj vladarskoj sposobnosti i smatrao ga je „žalosno nerazvijenim, nezrelim i reakcionarnim“, ali Edvard je bio spretan i taktičan diplomata koji je (za razliku od svog sestrića kajzera) utisak ostavljao primerom, a ne pametovanjem, te je sledeće godine pozvao Romanove u Britaniju.

Bio je učtiv i lepo se slagao s carem i njegovom decom, čime je zaslužio njihovo uvažavanje.13 Zaista, njegova nepristrasnost je bila tolika da su pojedini militantniji stražari iz odreda u Gubernatorskom domu obrazovali sopstveni Vojnički komitet i krenuli da zahtevaju da Pankratov, a sa njim i Kobilinski, zauzmu mnogo čvršći lični stav prema zatvorenicima.

Aleksandra/Aliks/Aliki: kneginjica Aleksandra od Hesena i na Rajni; Aleksandra Fjodorovna, carica Rusije; supruga

Avdejev i njegovi stražari često su se i sami obilato služili hranom kad stigne, a on je očigledno proveravao sadržinu korpe pre no što je prosledi.

Jekaterinburg: Poslednji dani Romanova [Ekaterinburg: The Last Days of the

Dajte Poljacima autonomiju. Dozvolite Malorusima [Ukrajincima], Gruzinima i Jermenima da imaju sopstvenu lokalnu vlast i ne dirajte im u nacionalnost. Vratite mir na Kavkaz tako što ćete priznati prava tamošnjem narodu i prestanite s pokušajima da rusizujete Finsku.

Da li je to razlog što su toliki među njima gajili tako ambivalentna osećanja kada se 1917. srušio čitav Nikolajev i Aleksandrin svet?