Grabljivica

Ih, bar vi žene umete da lažete. Šteta što ste toliko opterećene ljubavlju. Da niste, bile biste najbolji biznismeni. Pa i diplomate.

„Priča o ljubavi obično udavi“, što kaže Bora Čorba)

– Znaš li zašto sam uspela da sjebem rak?! Zato što je muškog roda!

Smejao se i moj dragi, najdraži Doktor, a onda se uozbiljio i rekao mi da me voli kao što nikada nikoga nije voleo.

– Auuu, imaš neizlečivo loš ukus – provocirala sam ga.

Dobro pazi šta želiš, jer može da se desi da ti se ispuni!“

Nije važno koliko znaš, nego koliko si svestan koliko ne znaš. I koliko brzo učiš. E, to je naročito važno.

Ljubav ne umire. Iako ljudima izgleda drugačije, ljubav živi duže od ljubavnika. Kao što u srećnim porodicama deca nadžive svoje roditelje, tako ona uvek nadživi svoje tvorce.

Jednom stvorenu ljubav nemoguće je uništiti. Nakon rastanka ljubavnika, ona nastavlja svoj samostalan život gore negde u prostoru u kojem žive bivše ljubavi.

Rešila sam da prestanem da ga volim.

I prestala sam.

Ne baš istog minuta.

Nije to droga. Ni kocka. Nisu to cigarete, niti alkohol.

Najteže je skinuti se sa – čoveka.

činjenicu koja je prkosila mojoj teoriji da smo Tomas i ja stvoreni jedno za drugo i da nam je ljubav ogromna.

Problem je što veličinu ljubavi ne merimo prema onome koliko dobijamo, već koliko dajemo.

Rešila sam da prestanem da ga volim.

I prestala sam.

Ne baš istog minuta.

Nije to droga. Ni kocka. Nisu to cigarete, niti alkohol.

Najteže je skinuti se sa – čoveka.

A vreme prolazi. Svi mi imamo po 365, 366 dana u godini. Svaki dan traje 24 sata. Minuti prolaze… Sekunde otkucavaju… Prisloni uho na časovnik da čuješ ritam svog prolaženja kroz život, ritam svog nestanka.

Svi imamo isto vreme, svi po jedan život. Pa kako ga ko iskoristi.