Ovde i tamo

Stranke kao da oko toga nemaju dilemu. Pripravne su da se bogato zahvale donatorima i da zažmure pred činjenicom da su oni koliko do juče odrešivali kesu njihovim političkim rivalima.

Narod posmatra i ćuti. Što ne znači da ne vidi.

Teško se oslobađamo nasleđa sopstvene političke istorije: nemogućnosti da „disidenstvo“ odvojimo od „nelojalnosti“.

Fasadno stabilne, u temelju trošne koalicije zasnivane su na pojedinačnom, a ne na zajedničkom interesu. Mito, ucene i pretnje. Nagodbe preko dosijea. Kako sada kao proćerdano vreme izgleda period kohabitacije.

Dobar dan čaršijo na sve četiri strane ne postoji – ukoliko zaista verujete u ono što ste spremni da javno kažete ili napišete.

onda u njih uklapao interese Srbije.

Bez poniženja po Srbiju i njenu vladu, diskretno i obazrivo je izveo zaokret ka spoljnoj politici Austrougarske. Izbegao je da povredi Rusiju. Borio se da obezbedi adekvatnu dobit za Srbiju, a da istovremeno zadrži prijateljske odnose s obema silama.

Kada sam već počeo sa istorijom, sa istorijom i da zaključim. Jovan Ristić, ministar inostranih dela Milana Obrenovića, otišao je na Berlinski kongres da bi, po sopstvenim rečima, prvo čuo interese velikih a

nikakvog prava da kritikuju. Ako smo propustili da nešto dobijemo, a jesmo, onda to pre svega nji

Konkretno: autonomiju severa Kosova, eksteritorijalnost srpskih manastira, poseban status enklava, ubrzanje procesa pridruživanja.

porazima, sukobima i kompromisima. Treba da idemo dalje, da kreiramo takvu politiku koja nas neće ponovo voditi u poraze ili kratkovide pobede.