bookmate game
sr
Books
Dejan Stojiljković

Zvezda nad prazninom

  • Jasna Prokovićцитирует5 месяцев назад
    „Opasno je ubijati pesnike.“
  • Jasna Prokovićцитирует5 месяцев назад
    „Slušaj ih samo…“

    „Koga?“, upita Jasna.

    „Ostale. Kako mu zavide. Kako ga mrze.“

    „Daj, molim te… Ko može da mrzi Branka? On je jedno veliko dete.“

    „Ne vide oni u njemu dete, dobra moja… Ne.“

    „Nego šta vide?“

    „Boljeg od sebe.“

    „Pa, dobro… Branko jeste bolji pesnik od svih njih zajedno.“
  • Марко Симићцитирует2 года назад
    „Kažite jedan svoj stih.“

    Branko se malo zamisli. Otpi gutljaj rakije, pa na kraju reče:

    „Hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj.“

    „Je li to stih ili pitanje?“

    „Ne znam, rode… Ti mi kaži.“
  • Pacotiцитирует21 день назад
    „Kako ne razumeš, dobri moj…“, nastavi Branko. „Sve te reči u mojoj glavi… One moraju da izađu napolje. Jer inače počinju da me ubijaju… iznutra… A reči… Reči su oštre stvari… kao noževi. I ako ih ne prospem na papir, one se okreću protiv mene… i onda… onda hoće same da… Da proseku svoj put kroz mene, da me povrede… Čini mi se, ponekad, kada pišem… kao da povraćam žilete. Svaki moj stih, Zlatko, ispisan je krvlju. Kažu da sam hiperproduktivan, da sam skriboman… Kad bi samo mogli da znaju kako sam… bukvalno…“
  • Pacotiцитирует22 дня назад
    „Šta je veće od vaseljene?“, upita ona.

    „Um“, reče on.

    „Zašto?“

    „Jer može da primi vaseljenu u sebe. Da izmašta stvari koje nisu nikada postojale niti će ikad postojati.“

    „Da stvori poeziju?“

    „I nju. Poezija je patetika uma.“
  • Pacotiцитирует22 дня назад
    Gliša znao da okarakteriše kao „SSSR odelo“. Ne zbog toga što je ujak podsećao na Rusa, već zato što je to bila Glišina skraćenica za svadbe, sa’rane i svečani ručkovi.
  • Pacotiцитирует22 дня назад
    Živimo za sutra, zagledani u juče.“
  • Pacotiцитирует22 дня назад
    „Oduvek sam bio samo to… Radoznao čovek. Na koga sve može da utiče a ništa da ga izmeni.“
  • Pacotiцитирует22 дня назад
    Milivoje Božić, vozeći porše brzinom od 225
  • Pacotiцитирует22 дня назад
    Uzalud je budim…“, reče.

    „Molim?“

    „To je rekao na početku i na kraju. Uzalud je budim.“

    „Da. To je njegova najpoznatija pesma.“

    „O mrtvoj Ciganki koju je ubila bomba?“

    „Ne. O tome kako su naši životi ponekad puko poricanje smrti. I kako u tom poricanju, ponekad, ima nečeg većeg, uzvišenijeg… Njegova poezija. Neki kritičari i drugi pesnici… proglašavaju je morbidnom, mrtvačkom… U stvari… ona je sve suprotno od toga. Ona je njegov trijumf nad smrću.“
fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз