Knjiga o Titu

Тиранија, у бити, није насиље тиранина; тиранија је насиље корумпираних, уплашених људи и корисника насиља

Тито воли да разговара; отворен је за све теме, иако је политика његово биће и страст.

Оставља утисак човека који је непрекидно обузет дужношћу. Или влашћу? Поред њега мораш бити озбиљан и када је он весео и расположен.

Политичка еквилибристика. Она подразумева дар и концентрацију.

Шта ли Тито очекује од мене за великодушност којом ме части?

Он је аутократски шеф. Велики, моћан диктатор, са свим својствима и деформацијама такве функције.

Доживео сам га као особену, импресивну личност. Снага, здравље, мушка лепота, једноставност и супериорност.

Срби су лаковеран народ: Тито је за њих велики и највећи. Он их је ослободио од Немаца и спасао од Руса; он им је дао бројна ситна и за живот корисна права; знатне могућности за стицање и уживање, велике могућности за нерад, лоповлук и непоштење; све им је мане уважио; он је од њих захтевао само да га поштују као цара царева и „величанствено“ испраћају и дочекују.

Титова партија деценијама, свим пропагандним средствима, уверава српски народ да му сва добра овог света долазе од Тита, да је он највећи државник на земаљској кугли, да док је Тито жив, ми немамо разлога да бринемо за своју будућност.

Народ српски никад од власти није очекивао добра, па мало од владара и тражи. Тито му је у последње две деценије дао оно што тражи: да зарађује, гради кућу, ради у иностранству, путује по свету, школује децу, да се бесплатно лечи, да се забавља, троши незарађено, простире изван губера, живи неодговорно, у лажима и самообманама, у свакојаким забавама

Срби су лаковеран народ: Тито је за њих велики и највећи. Он их је ослободио од Немаца и спасао од Руса; он им је дао бројна ситна и за живот корисна права; знатне могућности за стицање и уживање, велике могућности за нерад, лоповлук и непоштење; све им је мане уважио; он је од њих захтевао само да га поштују као цара царева и „величанствено“ испраћају и дочекују.

Тиранија крваво наступа само док не освоји власт, док не организује своје институције. После је народ уз њу, јер тиранија свагда нечим задовољи већину. Најпре, увођењем реда. Тиранија је кратковека. Али против тираније народ је тек када она почне да пропада. Касније, грађани је понекад и прижељкују, у сваком политичком и социјалном нерасположењу и незадовољству. Српском патријархалном народу одговара „чврста рука“, строги закони, ред, свемоћан, строг владар, „домаћин“...