Zli dusi

ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju vašu dušu kada veliku ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevešti ljudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je nađete na tržištu stareži, u prljavštini, naopako nameštenu, bez proporcija, bez harmonije – kao igračku kod nerazumne dece – i ne možete je više poznati! Ne! U naše doba tako nije bilo niti smo mi tome težili. Ne, ne, nikako tome. Ja ne shvatam više ništa... Naše će vreme opet nastupiti i opet će usmeriti na siguran put sve ono što se sada tetura. Šta li bi se, inače, dogodilo?“

Možda je to bilo samo žensko poigravanje s njene strane, nesvesna potreba za ispoljavanjem ženstvenosti, toliko uobičajena kod nekih žena.

oprostimo, pre svega oprostimo svima i zauvek... Nadajmo se da će i nama oprostiti. Da, jer smo se svi i svaki od nas prema drugima ogrešili. Svi smo se ogrešili

Čovek nije ništa drugo ni činio nego je izmišljao boga, da bi živeo ne ubijajući sebe; u tome je sadržana cela svetska istorija do danas

– I šta je s tim, svako traži gde je bolje. Bezosećajan čovek... to jest svako traži svojevrsnu udobnost; to i jeste sve. Veoma davno je to poznato

– Ali, mon cher, nemojte me baš sasvim uništiti, ne vičite na mene; ja sam ionako sasvim smožden, kao... kao bubašvaba, i, naposletku, mislim da je sve to tako plemenito.

U ovakvom trenutku pre svega je, čini se, potrebno spokojstvo

Pomisao cinična; ali upravo uzvišenost čovečjeg misaonog sklopa ponekad doprinosi pove­ćavanju sklonosti ka ciničnim mislima, što se zbiva već i usled mnogostranog čovekovog razvitka.

Ponosita je, zato se ni ne žali. Ali je razdražljiva, razdražljiva! To je zbog bolesti: u bolesti bi i anđeo postao razdražljiv

To je nemogućno! To je surovo!

– Pa šta ako je surovo, podnesite i ako je surovo