Demon Koperhed

Nijedan očajnik koga je Čartrejn ikada poznavao nikada nije otišao i upucao srnetinu ako je gladan. Upucao je kasira u prodavnici pića.

Usled onoga što se te jeseni dogodilo jedanaestog septembra posteri su sada bili priheftani jedan na drugi, kao i regruteri. Hajde da idemo da prašimo teroristima turove, govorili su svi oni, i mnogi su se odazvali na poziv. Zašto da ne. Primamljeni obećanjem makar jednog plaćenog posla, između srednje škole i smrti. Jer sam napad nije izgledao kao da se zaista dogodio. Nama su neboderi samo televizija, tako da nam je, dok smo gledali ona dva kako padaju, iznova i iznova, to ličilo na iste one filmske efekte koje smo uvek viđali. Znali smo da su ljudi poginuli. Imali smo svoj skup, spuštenu zastavu, tugu i sve ostalo. Imao sam noćne more da onako padam s visine. Znam da su u pitanju bile prave zgrade. I ima ih i dalje još mnogo što stoje u onim gradovima, te pretpostavljam da je to razlog za brigu. Kada bi ovde nadletali neki teroristi, pogledali bi razvaljene rudarske kratere i planine dignute u vazduh i kazali: „Produži. Ovo mesto je već uništeno.“ Bilo mi je teško da shvatim kako je jedanaesti septembar moja borba. Što se ticalo činjenja dobra bližnjemu svome, bolja mogućnost bila mi je fudbal.

Nijedan očajnik koga je Čartrejn ikada poznavao nikada nije otišao i upucao srnetinu ako je gladan. Upucao je kasira u prodavnici pića.

„Zalud je sećati se prošlosti,

osim ako ona nema nekog uticaja na sadašnjost.“

Čarls Dikens, Dejvid Koperfild

Nacrtaću jedan s tetkom Džun kao Čudesnom Sestrom, kako stavlja

novo srce u dečaka kome su njegovo iščupali.

Kada stojiš na omanjoj gomili govana i boriš se za svoje jedino uporište, boriš se kao lav.

Misliš da si ogroman, ali si obična trunčica na ovom sjebanom svetu. Ovo nema veze s tobom.

Misliš da si ogroman, ali si obična trunčica na ovom sjebanom svetu. Ovo nema veze s tobom.

Ali protraćio bih svoj pokušaj, jer taj mali nije bio raspoložen da to sluša. Još osećam u kostima kako se nisam raspao samo zbog ljutnje. Bio sam ljut na sve, ali ponajviše na nju, što se udala za Stounera a onda nas obojicu šutnula, pobegla u neki raj gde može da baca svoje stvari gde god želi, i gde je više nikada niko neće ni pipnuti.

kraju ostala svega jedna misao u vezi s detinjstvom. Za svako dete koje dobije to kao mogućnost: uzmi tu slatku stvar i beži s njom. Skembaj je. Voli je žestoko. Jer bogami će te ostaviti i neće se vratiti.