U zagrljaju princa tame

Danas kad čovek priča, ovaj drugi ga ne sluša, već smišlja šta će on da kaže kad uzme reč. A ja pažljivo slušam, saosećam sa čovekom, razumem ga i nikada nikoga ni zbog čega ne osuđujem. Ne leči terapija, leči empatija.

Nikada ništa nemoj voleti toliko jako da ne možeš gledati kako umire

– Ne povređujem ni sebe ni druge. Ali tebe, Zorice, hoću. Vratiću ti za sve što si mi učinila.

Slobodno vreme je ubica psihe, zaludan mozak đavolje je igralište.

Svidelo mi se kako mi vreo ljut dim para pluća. Nisam više osećala bol u telu, već opuštajuću toplinu

Kako si znala da se zaljubio?
– Žena to uvek oseti.

On mi je bio dovoljan za sreću. Niko drugi nije mogao da izazove ni stoti delić one radosti i ljubavi kao kada me Petar zagrli i kaže da me voli

Ne smeš nikada da pokažeš muškarcu koliko ga voliš

onda je došao trenutak da se vratimo u stvarnost, u Beograd

Bili smo jedno telo.