24 sata u starom Rimu

Čoveku možete da verujete jedino ako ste s njim večerali.

Najgori su oni ljudi koji, tek što su savladali prve osnove znanja, lažno sebi umišljaju da su se oboružali istinskim znanjem.

Svadbena večera iziskuje veliku količinu vekni u obliku muških polnih organa jer Rimljani falus smatraju simbolom plodnosti

njene dobre namere da štedi za starost

blagog pogleda i srca kamenoga

Ropstvo je nesreća koja može zadesiti svakog čoveka

Bio je misaon, relativno miran čovek koji je voleo da se opušta u hrastovim gajevima

Mrzim te jer si toliko učinio za mene.“

No iako su krivi oni koji ne pokazuju čak ni toliko zahvalnosti da potvrde da su dužni, podjednako smo krivi i mi sami. Smatramo da su mnogi ljudi nezahvalni, a ipak to osećanje budimo u mnogima jer u jednom trenutku žestoko i puni prekora tražimo da nam se ponešto i uzvrati, u drugom smo nestrpljivi i žalimo što smo išta i dali, a katkad smo zlovoljni i u stanju da zamerimo i najmanju sitnicu. Ophodeći se tako, uništavamo svako osećanje zahvalnosti ne samo nakon što smo nešto dali već još i dok to dajemo.

Iz ugla savremenog istoričara starog sveta, antika se ne tiče toliko „velikih ljudi“ koliko društvene infrastrukture koja podržava te ljude i njihova dela.