Slatke priče

Istraživanja pokazuju da je hrana postala bukvalno najbitniji izvor zadovoljstva za mnoge

nteresantno je i zapažanje istaknutog pravnika, ali i gastronoma Žana Savarena, koji je izrazio verovanje da otkriće nekog novog jela ljudima donosi više sreće nego otkriće nove planete. Jedan od čuvenih Hakslija, Oldos Leonard, koji se ostvario i kao pisac i kao filozof, nastavlja u sličnom tonu, navodeći da isti čovek može biti tvrdi pesimista pre ručka i uvereni optimista nakon ručka. Ni Bendžamin Frenklin, poznati naučnik i političar, nije prevideo značaj hrane. Tako njegovo geslo glasi: „Jedi tako da zadovoljiš sebe, a odevaj se tako da zadovoljiš druge.“ Ta velika lična preokupiranost hranom nije promakla ni čuvenom antičkom filozofu Demokritu, koji je vekovima pre ovih modernih mislilaca primetio da je jedina razlika između bogataša i siromaha u tome što se siromah nada sledećem obroku, dok je bogataš zaokupljen prethodnim. Dakle, ono čuveno „dome, slatki dome“ treba shvatiti – bukvalno. O tome dobro govori izreka: „Nije kuća lepa zbog uglova, već zbog uštipaka.“

Mnoge kockice treba da se slože da bismo odabrali neku hranu. O tome najviše odlučuje čulni doživljaj hrane, jer mi prvenstveno jedemo svojim čulima – i mirisom, i ukusom, i dodirom – a ne svojom biološkom glađu.

Psiholozi kažu da je traženje zadovoljstva u našoj prirodi. Samim tim, odricanje od zadovoljstva je nepoželjno i neprirodno. Problem je samo naći meru, gde trenutne okolnosti nikome ne idu naruku.

Više je dana nego pogačica.

doručkovati kao kralj, ručati kao princ, a večerati kao prosjak

Doručkuj sam, ručak podeli s prijateljem, a večeru daj neprijatelju.“

Kad se sve sabere, upravo je taj faktor obilja jedan od najvažnijih za to što glad za hranom stalno raste.

Takva potreba za hranom se u psihologiji naziva hedonistička glad,

Sve počinje ili od ukusa ili od mirisa