polovičnost, ta nedovršenost je nešto odvajkada naše, to je nešto s ove strane, stvarno, prokušano, otrpljeno, na nju smo navikli u svim svojim poduhvatima kroz istoriju. Pa i u sopstvenom životu, dabome. Sve nam polazi za rukom, ako uopšte polazi, tek napola, na dve trećine u najboljem slučaju, najčešće se moramo zadovoljiti nekom bednom četvrtinom cilja.