Odabrana dela

Ћуд је женска смијешна работа!

Не зна жена ко је какве вјере;

стотину ће промијенит вјерах

да учини што јој срце жуди.

Ах, како је земља напуњена

с идолима свакога изрода!

О, како је лице свемогуће

мрачна глупост обезобразила!

Таме цар се зли обрадовао 245

видећ име неба подругано,

видећ људе ђе свакој мрскости

са тамјаном олтар окађују,

видећ гадне змије, крокодиле

да безумна сљепост обожава. 250

У добру је лако добро бити,

на муци се познају јунаци!

Без будалах тупога погледа,
би л’ умови могли блистат св’јетли?

жеља му је страстих ужаснијех
побудитељ, руковођа сл’јепи;
злоћа, завист, адско насљедије,
ово чојка ниже скота ставља, –
ум га, опет, с бесмртнима равни! 90

О слободи и о народности
у њих нико поњатија нејма;
у гроб су их обје сахранили.

Куран им је очи извадио,
Куран им је образ оцрнио;

Гора с гором састат се не може,
али човјек може са човјеком. 10

а богу је жертва најмилија 160
поток крви кад провре тиранске.

Што ће мудрост кад јој вр’јеме није?