Desilo se da mozak više nije mogao da podnese brige i bol koji su mu natovareni. Rekao je: „Dižem ruke; ali ako ovde ima još nekoga kome je iole stalo da se celina održi, neka preuzme deo mog tereta, i potrajaće još izvesno vreme.“ Onda su se javila pluća, pa, nisu imala bogzna šta da izgube. Ti pregovori između mozga i pluća, koji su se odvijali bez mog znanja, verovatno su bili užasni.