Crna kutija

U svakom trenu mi uvek može ponuditi izobilje onog za čim žudi moje telo iako još toga nije svesno. Voditi me omađijanu po pola noći putevima ljubavi od obale do obale užitka, poput lista što leprša na povetarcu, dolinama strpljive ljubaznosti, veštinom i žudnjom, šarenim šumama i zamućenim rekama i uzburkanim morima do tačke spajanja.

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.