Ono sve što znaš o meni

Ako budem sedela,

Ovde, u Americi, pogotovo u Los Anđelesu, srećan je onaj koji maramice ostavi u domovini.

Kad lažov kaže da laže, da li laže ili govori istinu?

„Kad lažljivac kaže da laže, da li on tada govori istinu?“

Mala rana, jednom jedinom rečenicom, pretvorena je u mali broš, nasmejem se na to poređenje. Zamislim kako mi tu, na grudima, na levoj strani, baš tamo gde je srce, sija taj broš. Mali znak da pripadam toj srećnoj, izuzetnoj gomili voljenih.

Obožavao me je na način na koji to nije činio nijedan muškarac ni pre ni posle njega, i bacao me u blato istom strašću. Žene od toga polude. To, toplo-hladno, volim te – ne volim te, ti si jedina – ti nisi jedina, ta stalna klackalica koja mi živce drži napete, i koja od mene pravi uplašenu ptičicu. Uplašenu da ne bude ostavljena.

Da li sam ga volela?

Ludački. Malo je reći ludački, volela sam ga telom i dušom, toliko da nisam mogla da zamislim da je moguće disati vazduh ako on nije u blizini.

Kad oprostite onima koji su vas povredili, kao da se ponovo rađate.

Duboko verujem da ono što želimo može da se ostvari, pod uslovom da znamo tačno šta je to i da to želimo svim srcem.

Da li je moguće da se bivši ljubavnici sretnu posle toliko godina i da među njima ne bude hemije? Ne, nije moguće.

Ispunila me praznina? To je logički besmisleno, ali je moguće. Ogromnost praznine, punoća praznine, mogu da se osete; praznina nadire, kao moćan klip, diže dijafragmu i to strašno boli.