Spas 2

Kako to biva, velika želja privuče mogućnost.

Dobri ljudi najčešće i obole jer dobrota i preosetljivost blokiraju njihove misli, emocije… Ukoliko naša dobrota ne korespondira sa količinom ljubavi u nama, bol nas prosto preseče, zarobi, pokvari funkcionisanje našeg tela…

Nisu oni bežali od bolesti i tuge, nesreće i bede, nego od ljubavi… Strah toliko pomuti um da čovek ne vidi da beži od onog što je jedino vredno u ovom životu…

Dođe, dakle, jutro kada čovek svoj ego tretira kao dosadnog, glupog stranca koji mnogo davi… To je početak suštinskog ozdravljenja.

Tada još nisam znala ono što ću na najteži i najbolniji način saznati – mogla sam preći pola sveta, niko mi ne može pomoći osim ja sama sebi…

Dobrota kao mera ljubavi u nekome…
Toliko sam bila radosna što

Kako je carstvo nebesko u nama, tako je i pakao u nama. Uzalud sunce sija kad do mene ne dopire.

Možeš biti u raju, ali ako je pakao u tebi, spasa ti nema…

Da li su naše tvrdnje da nešto ne možemo da izdržimo zapravo naša nemogućnost da osećamo, primamo i dajemo ljubav?

Naravno.

I kao uvek, tu je bio strah.

Strah je i sada bio taj koji je činio da ne vidimo snagu i ljubav, nego tugu, nesreću, bolest…

Gubljenje empatije za vlastiti ego početak je spasa sopstvene duše.