Rudnik

Bolje je da pričaš. Misli su opasnije.“

Čovek je najprilagodljivija životinja.“

Nije sramota biti lud ako su ovi koji su stvorili ovakav svet mudraci!

Odlasci počnu mnogo pre nego što njih postanemo svesni. Onda kada još sve deluje OK.

Trenutak apsolutne slobode… Ni tamo ni ovde. Nigde.

Osećaj odbojnosti, gnušanje spram stiska ruke ili zagrljaja, nikad se ne javi slučajno.

Ako je do svakog odredišta uvek najpre potrebno preći polovinu puta, a pre te polovine njenu polovinu, kako je moguće da ikada igde stignemo?“

Znate li kako sam uspela to da prevaziđem i da krenem dalje?“

Slegnuo sam ramenima.

„Tuzi sam dala vreme. Vreme koje joj je pripadalo…

Dima i ja bili smo samo slepi putnici u staklenoj kuli GMG-a.

U retkim trenucima sreće izazvanim životnim uspesima (diploma na Pravnom, prijem na praksu, prvi uspeh u sudnici), ispunjavao me je neobjašnjivi osećaj melanholije. Nešto poput žala za vremenom koje nestaje. Ma kako bili primamljivi, napreci nas neizostavno razdvajaju od neuspeha, tog jedinog prirodnog poretka kom se svi pre ili kasnije vraćamo.