Neko od nas laže

Sve će se pogoršati pre nego što se poboljša

Neki ljudi su previše otrovni za život. Prosto je tako.

„Sve će se pogoršati pre nego što se poboljša“, govori nana mirno. „Tako to ide.

Zvuči mi kao da nameštanje kaznene nastave iziskuje trud, a sve u vezi sa Nejtom – od njegove razbarušene tamne kose do ofucane kožne jakne – odaje utisak da njega uopšte nije briga.

Da idem na žurku večeras, morala bih da nosim nešto što bi on izabrao, da ostanem koliko on želi i da ne pričam ni sa kim ko bi mogao da ga iznervira

Daću vam mali trag za početak: svi lažu.

Tad sam ga poljubila. I predložila da se vratimo kod njega.

Previše se plašim da ću sve upropastiti. Da sam već sve upropastila.

Kao što je moja majka rekla kad me je prvi put odvela da uzmem kontraceptivne pilule: ako previše govoriš ne, uskoro će neko drugi reći da.

Telefon mi se oglašava i vadim ga iz džepa. Hej, lepi.

Saginjem glavu da sakrijem smešak koji mi se iznenada ­pojavljuje na licu i šaljem poruku: Hej.

Možemo li da se vidimo večeras?

Ne odgovara mi sad. Da te zovnem kasnije?

Okej, nedostaješ mi.

Kili priča sa mojom majkom i oči joj sjaje od interesovanja. Ne lažira ništa. Kili nije samo prelepa; ona je ono što nana zove skroz--naskroz šećerlema. Zaista slatka devojka