Proces prisutnosti

Između odrasle osobe i deteta u nama leži ogromna provalija straha, besa i bola.

Prihvatanje je početak promene.“

„onako je kako veruješ da jeste“

Kada živimo u vremenu, dane provodimo u traženju smisla života. Nasuprot tome, kada smo prisutni, uživamo u životu prepunom smisla.

Dok smo mladi, potreba da se ponašamo na način za koji verujemo da će nam doneti roditeljsku ljubav i odobravanje potpuno je automatska.

„Prihvatanje je početak promene.“

Naš redovan, uobičajeni odgovor jeste ili mentalni ili fizički. Pokušavamo da ih shvatimo umom ili sebi odvratimo pažnju fizičkom aktivnošću ili izbegavanjem. Možemo da jedemo, trčimo, previše se trudimo ili nam jednostavno padne na pamet da se držimo po strani. Ali uplašeno, ranjivo dete u nama nastavlja da pati, očajnički želeći i tražeći pažnju i prihvatanje. Pristup ovim ožiljcima, često najstarijim i najbolnijim, zahteva metod koji bi istovremeno bio i bezbedan i delotvoran. Srećom, proces prisutnosti nam pruža i jedno i drugo.

Oduvek sam voleo ovu Rumijevu pesmu. Kasnije me je i jedan mudar prijatelj posavetovao: „Prihvatanje je početak promene.“

Još jednom, poruka je zauvek ista: dočekajte goste bez unutrašnjeg osuđivanja i bez otpora, i promeniće vas, „očistiće vas“ iznutra. Pravo pitanje glasi: „Kako?“, naročito kada oni deluju mračno, neprijateljski, zlobno.

Knjiga Proces prisutnosti Majkla Brauna, izdata pre nekoliko godina, pružila nam je jasan i bezbedan način. Majkl nam često govori: „Ne ubijajte glasnika. Primite poruku.“ „Glasnici“ su ljudi i situacije koje nas „uznemiravaju“, naizgled nam se suprotstavljaju ili nam umanjuju značaj. „Glasnici“ su neintegrisana, još nerazrešena emocionalna sećanja i ožiljci iz ranog detinjstva koji se javljaju kroz tekuća, „odrasla“ iskustva. Poput zanemarene dece, neće nas ostaviti na miru, već će nastaviti da se „prikazuju“ u našem svakodnevnom životu u vidu pojedinaca, događaja i okolnosti koje nam izazivaju bol i neprijatnost. Često se ispoljavaju kroz jednu od tri osnovne emocije: bes, strah ili bol.

Ovo ljudsko obličje je kuća za goste.

Svakoga jutra – novi namernik.

Radost, potištenost, pakost,

– naiđe neka kratkotrajna svest

kao neočekivani gost.

Dočekaj ih i posveti im se svima:

Čak i ako su samo obilje tuge

što ti silovito pomete kuću

i iznese iz nje sve pokućstvo, ipak –

prema svakom gostu postupi časno.

Možda te isprazni za

neku novu radost.

Rumi

Pročitajmo ili pregledajmo delove dodeljenog nedeljnog teksta svakog dana i primenimo percepcijske metode prema uputstvu.