Dani lova

Onaj ko nije posetio delove Nigerije, Sudana, Sijera Leonea, nema predstavu o tome šta su masakr i patnja. Niti o tome da ne postoje jednostavni odgovori i rešenja. Nisam verovao da je nasilje koje sam video posledica zlobe običnog čoveka. Ali veoma verovatno je posledica zlobe ljudi na vrhu, barem nekih.

Više me ne brine hoće li me ko videti da plačem. Jednostavno me nije briga. Ako su mi prijatelji, razumeće. Ako nisu, i ne zanima me šta misle.

„Sve se vrti oko zlih muškaraca. Sve, a tako je oduvek“, rekla je Adan. „Krajnje je vreme da svet vode žene. Mi želimo da stvaramo, a ne da uništavamo. Da, ozbiljna sam, tata.

„Ah, Sojinka. Pisac koji zaista može da vam otvori oči. Jeste li već i ranije čitali nešto od njega?“

Nisam progovorio. Ležali smo zagrljeni dok nas san nije savladao. Nisam siguran je li nas to udaljilo ili još zbližilo, ali te noći se nije dogodilo ništa zbog čega bismo zažalili.

A možda ću žaliti baš zato što nije.

Odmah sam odlučio da ne razmišljam o njoj, ali samo o njoj sam i mislio – o njenom osmehu, o noći u kući njenih roditelja, o onome što nismo uradili.

Ležali smo zagrljeni dok nas san nije savladao. Nisam siguran je li nas to udaljilo ili još zbližilo, ali te noći se nije dogodilo ništa zbog čega bismo zažalili.

A možda ću žaliti baš zato što nije.

Nekoliko sekundi ništa nismo govorili, što je za nas neobično. Pogledali smo se, a u toj tišini je iznenada došlo do neporecivog naboja

Više me ne brine hoće li me ko videti da plačem. Jednostavno me nije briga. Ako su mi prijatelji, razumeće. Ako nisu, i ne zanima me šta misle