Tito i ja

Naročito bih hteo da naglasim da su mi od Tebe mnogo draži moji drugovi i drugarice, a naročito jedna devojčica koju ne bih sada da imenujem...

I još nešto: mnogo više od tebe volim da idem u šetnje sa bakom, zatim u bioskop, na kupanje u Dunavu, da pikam loptu u porti Saborne crkve i igram krajcarice u donjem gradu na Kalemegdanu. Takođe, mnogo više volim Džonija Vajsmilera u ulozi Tarzana, Garija Kupera u svim ulogama, cirkus Adriju, onog Ciganina što popravlja lonce i šerpe, kao i ludog Antonijevića što stoji u kapiji sa torbom pod miškom. U stvari, ja volim sve ljude koji su oko mene, sve one koje ti ne znaš i pojma nemaš koliko su dobri i interesantni, i koliko mi znače...

Dragi druže Tito, moram ovde, ispred tvoje rodne kuće, da ti nešto objasnim...

– Za kaj?... Isuse! Joj meni, pa za kaj ste to napravili?

Gledao sam ga nemoćno kroz otvor tog prokletog poprsja, nesposoban da sebi objasnim zašto baš uvek ja moram da budem DEŽURNI KRIVAC.

– Nisam ja, čiko, ništa... To su uradili oni... – procedio sam iz oklopa a glas mi je zvečao kao da se javljam iz bureta.

– Tko? – upitao me je neutešnim glasom matori pogorelac.

– Pa, oni... duhovi –

Medvednica – sa zadovoljstvom nas je o imenu planinčuge obavestio drug Raja. – Prespavaćemo u podnožju, a sutra nas čeka USPON...

Kada sam se vratio kući, bio sam debelo potišten, toliko da sam čak odbio da jedem jabuke u šlafroku pa me je baka naterala da izmerim temperaturu.

Ljubavna problematika ne prati samo starije već, veoma često i ne manje bolno, i nas mlađe. Mene, na primer, dovodi do ludila...

– Šta misliš, šta je ovo? – upitala ga je nesigurno.

– Kako to misliš? Pa, jasno je šta je... Ljubavno pismo, zar ne – odgovorio je on, ne okrećući se.

– I?...

– Šta – i?

Mama je naglo ustala, prišla tati, uhvatila ga za rame i snažno okrenula ka sebi (kao Stjuart Grendžer onog gadnog tipa u Zatvoreniku dvorca Zende):

– Šta to pismo dokazuje?!

Mislim da je dosta. Treba da barimo paprike za zimnicu.

U ovoj zemlji postoji neko ko je važniji i moćniji od samog boga. – Buljili smo u njega tupo, tek sada nam ništa nije bilo jasno. – Razumete?