Kuća sećanja i zaborava

Razumeti, znači i opravdati

odlomak iz Jučerašnjeg sveta Stefana Cvajga: Nije bilo zemlje u koju bi se dalo pobeći, mira koji bi se mogao kupiti, uvek i na svakom mestu grabila nas je ruka sudbine i potezala nas ponovo u svoju nezasitu igru.

Naš život povezan je sa svim drugim životima, čak i kada to ne želimo. Čitav svet je jedna knjiga, sastavljena od mnogo reči i te reči su se izmešale.

Postoji bezbroj načina da se postigne zaborav. Na policama poređanim duž zida su razne vrste tableta sa svojim latinskim nazivima, sveže i presovane biljke koje donose zaborav ako se pravilno upotrebe, raznobojna svetla koja utiču na moždane vijuge uklanjajući sve tragove sećanja i pamćenja. Brisanje je jednostavno, a postizanje zaborava potpuno, garantovano.

Stajao je sam pred sopstvenom slikom bespomoćnosti

ono u šta je, otkad zna za sebe, verovao: ništa od onoga što se negde dogodilo ne nestaje, na ovaj ili onaj način sve ostaje zauvek zabeleženo.

Depresija i melanholija, tvrdio je, rođene su sestre euforije i preteranog optimizma, a poznato je kako se krajnje suprotnosti dodiruju. Između ta dva osećanja prolazi ljudski život, a sveukupna ljudska kultura, civilizacija, proizlazi iz sudara tih krajnosti.

Bilo bi suludo da su ovi kasni noćni pozivi bez ikakvog povoda. Naravno, ima i toga. Svet je pun ludaka. Poremećene osobe slede svoje sumanute ideje.

Sudbina se često poigrava sa ljudskim životima, ostvaruje neobične susrete, čudesne događaje i situacije.

verujem u slučajnosti. Ništa se na ovom svetu ne događa slučajno.