Али, да ти кажем, нисам посустајао, вредан сам човек, златне руке имам, знао сам да једном морам да успем.
Видим, дакле, да од киоска нема вајде па решим да направим локал. Одем у општину, тутнем пар коверти коме треба и решим проблем с дозволом. Знаш већ, у нашим општинама мито ти је ко кумство, то се не одбија. Исто вече срушим киоск и преко ноћи озидам локал, проширим се максимално, до ујутру испао ко бомбона. Ту ставим прст на чело и запитам се шта да отворим а да малко дуже потраје.
Срећом, ту се нађе мој кум Лаза па ми каже: А што ти, куме, не отвориш факултет?