Decaci Pavlove ulice

Срели су се овде, пред овом тужном кућом. Једнога је довело срце, другога савест.

шта је заправо живот, чије смо сви борбене, час тужне, час веселе слуге

Тако пролазе неверници. Контролишу га и онда када говори истину.

Црвене кошуље су весело играле на обали, бацале капе и клицале:

– Хуја, хоп! Хуја, хоп

Црвене кошуље су весело играле на обали, бацале капе и клицале:

У Чонакошевим џеповима било је свега и свачега. Не постоји дућан у коме би било свега онога чега је било у Чонакошевим џеповима. Била је тамо бритва, па канап, кликери, месингана брава, ексер, парче крпе, кључ, нотес, шрафови и бог свети зна шта још. Извадио

Та Фери Ач је био тако страшан, говорили су да су га чак избацили из реалне гимназије. Био је јак дечак и невероватно храбар. Али у очима има нешто мило и симпатично, нешто чега није било у очима Пастора. Ови су увек ишли опуштене главе, мрко и намргођено су гледали, били су црни, сунцем опаљени момци, и још их нико никада није видео да се смеју. Њих се ваљало бојати.

– Хахо, хо! Хахо, хо!

То је била њихова лозинка

дечака из Павлове улице.

Четири ударца био је знак