Dečak od stakla

Približila se i stavila mu u ruke Klementeov medaljon. Potom se malo pridiže na prste i poljubi ga u usta. Dugim i beskrajnim poljupcem. „U nekom drugom životu“, reče potom.

„U nekom drugom životu“, obeća Markus.

Ko si ti?“, pitao je starac.

„Prvo sam bio sveštenik, sada više ne znam“, odgovori iskreno.

Uzaludno je čuvati tajne pred nekim ko je na samrti.

Sandra je držala glavu naslonjenu na njegove grudi i osluškivala tajne otkucaje njegovog srca. On je osetio veliki spokoj, kao da je našao svoje mesto u svetu. Ona je shvatila da ga želi od prvog trenutka, iako sve do sada to nije priznala.

Biti poslušan i ćutati, to je naša obaveza. Mi smo sluge crkve. Mi smo sveštenici.“

Da, istina: Nama nije dato da pitamo, nama nije dato da znamo.

Mi treba samo da budemo poslušni“

Šta hoćete od mene? Zašto ste me doveli ovde?“

Došli su do suštine. Batista Erijaga imao je zadatak za nju, nešto izuzetno delikatno. Nadao se da žena neće omanuti.

„Hoću da vam pomognem da zaustavite dečaka od soli.

Svaka religija na svetu misli da poseduje apsolutnu istinu, iako je ona često u sukobu sa apsolutnom istinom drugih vera.

Istina je da popustljivo gledamo na grehove iz prošlosti i porodice dolaze u Koloseum da se fotografišu, nasmejani, tamo gde je carevala smrt i okrutnost.“

Pogledajte oko sebe, osmotrite ovo mesto. Koloseum je bio mesto nasilne smrti: ljudi bi trebalo da beže pred takvim prizorom, a oni su učestvovali u njemu kao na zabavi. Da li su možda naši preci bili monstrumi?

Colis Eum?“ bilo je pitanje. „Obožavam đavola“