Kristofer Rajan

„Može se smatrati da je jedno doba završeno“, rekao je Artur Miler, „kad su mu temeljne iluzije iscrpljene do kraja.“

Karl Jung je gorko žalio što smo se udaljili od prošlosti i zbog „iskorenjenosti“ koja navodi ljude da žive „više u budućnosti i njenim himeričnim obećanjima o zlatnom dobu nego u sadašnjosti, s kojom naše evolucijsko zaleđe još nije stiglo da uhvati korak“.

U svojim memoarima Sećanja, snovi, razmišljanja Jung nedvosmisleno oplakuje slepo plutanje naše vrste u fantaziju o budućnosti: „Bezglavo jurimo ka novome, gonjeni sve jačim osećanjima nedovoljnosti, nezadovoljstva i nemira. Ne živimo više od onoga što imamo, nego od obećanja, ne više u svetlosti sadašnjosti, nego u mraku budućnosti, u kojoj će nam, nadamo se, konačno granuti pravo sunce. Odbijamo da uvidimo da se sve bolje kupuje po cenu nečeg goreg.“