Suzan Kejn

Mi mislimo da želimo večni život, ali možda zapravo želimo idealnu, bezuslovnu ljubav; svet u kome lavovi stvarno spavaju s jaganjcima; svet u kome nema gladi i poplava, koncentracionih logora i arhipelaga Gulag; svet u kome odrastajući učimo da volimo druge onako neizmerno kao što smo nekad voleli svoje roditelje; svet u kome će nas drugi večno obožavati kao najdraže dete; svet stvoren na potpuno drugačijoj logici od naše u kome jedna vrsta ne mora da jede drugu da bi opstala.

Zaključila sam da melanholičnost nije, kako smo skloni da mislimo, samo trenutno osećanje ili iskustvo. To su i nečujna snaga, način života, čuvena tradicija – koji su u jednakoj meri zanemareni koliko su i bogati ljudskim potencijalom. To je autentičan, oplemenjujući odgovor na problem života u ovom krajnje nesavršenom a s druge strane neumoljivo lepom svetu.

Dom nije nikakvo mesto. Dom je tamo gde je predmet čežnje i ne osećate se dobro sve dok ne budete tamo

Psiholozi obično daju tri objašnjenja za neuspeh grupnog brejnstorminga. Prvi je društvena lenjost: u grupi, neki pojedinci se često zavale u stolicu i drugima prepuštaju posao. Drugi je blokiranje ideja: samo jedna osoba u datom trenutku može govoriti ili izlagati ideju, dok su ostali primorani da sede pasivno. I treći je strepnja zbog procene, što znači strah da će osoba ispasti glupa pred svojim kolegama.

Ipak, danas ostavljamo prostora za veoma uzak spektar tipova ličnosti. Govori nam se kako biti uspešan znači biti smeo i kako biti srećan znači biti društven. Sebe vidimo kao naciju ekstrovertnih ljudi – što znači da smo izgubili iz vida ko smo mi zapravo.

Introvertnost – zajedno sa svojim rođakama osećajnošću, ozbiljnošću i stidljivošću – danas je osobina nižeg reda, negde između razočaranja i patologije. Introvertni ljudi koji žive u svetu ekstrovertnog ideala slični su ženama u muškom svetu, potcenjeni zbog osobine koja je suština njihovog bića. Ekstrovertnost je izuzetno dopadljiva karakterna crta, ali mi smo je pretvorili u ugnjetački standard za koji većina nas smatra da mu se mora prilagoditi.

Nisu sve introvertne osobe obavezno stidljive. Stidljivost je strah od neodobravanja ili poniženja u društvu, dok su introvertnosti više sklone sredine koje nisu previše podsticajne. Stidljivost je sama po sebi bolna; introvertnost to nije.

Ako pretpostavimo da tihe i glasne osobe imaju otprilike isti broj dobrih (i loših) ideja, trebalo bi da brinemo o tome da li glasniji i moćniji ljudi uvek odnose pobedu. To bi značilo da vrlo veliki broj loših ideja odnosi prevagu, dok one dobre bivaju utišane.

Naše živote oblikuje naša ličnost, jednako temeljno kao što to čini naš rod ili rasa. A jedini, najvažniji aspekt ličnosti – „sever i jug naravi“, kako ga je nazvao jedan naučnik – jeste mesto gde se nalazimo u spektru introvertnosti i ekstrovertnosti. Naš položaj u tom kontinuumu utiče na naš izbor prijatelja i partnera, na to kako vodimo razgovor, rešavamo sukobe i pokazujemo ljubav. On utiče na naš izbor profesije i na to da li ćemo biti uspešni u svom poslu. Taj položaj određuje koliko smo skloni da vežbamo, prevarimo partnera, funkcionišemo dobro bez sna, učimo na greškama, stavljamo velike uloge na berzi, odlažemo

Ipak, danas ostavljamo prostora za veoma uzak spektar tipova ličnosti. Govori nam se kako biti uspešan znači biti smeo i kako biti srećan znači biti društven. Sebe vidimo kao naciju ekstrovertnih ljudi – što znači da smo izgubili iz vida ko smo mi zapravo