Dejan Tiago-Stanković

Izvini, lagala sam te… Nije mi stan u haosu. Duša mi je u haosu… Skroz… Sva sam u haosu… Kuća mi je čak skroz okej. Veći je blam kad si neuredan nego kad si nesrećan, zar ne?

Inače, moja psihijatrica, bila je već i direktorka ludnice, rekla mi je da je određena doza narcisizma neophodna da bi se preživelo, a još veća da bi se bilo umetnikom.

Kostina teorija bila je da za stare ljude i antikvitete važe ista pravila. Ako vremešan čovek ćuti ili trabunja, to je samo star čovek. Pripoveda li, posebno ako su mu priče zanimljive i životne on je iskustvo, jedan život, i što je stariji, to je vredniji. Kvalitet antikviteta, kao i starih ljudi, jeste u tome da imaju priču.
Druga sličnost bila je u važnosti dobrog održavanja. Dok je pred ogledalom nameštao kragnu i manžete, Kosta je govorio: Kad si mator, uvek moraš da si tip-top, da mirišeš. inače deluješ nemarno, zapušteno. Tako i naša roba, mora da je umivena, lakirana, uglancana, da se sija, da ne pomisliš da je starost propast nego da je mudrost.