Šarlota Bronte

neka vam se nikada ne dogodi da postanete oruđe zla prema biću koje volite najviše na svetu.

je deset godina kako sam se udala. Znam šta znači živeti potpuno sa bićem koje najviše voliš. Smatram sebe najblaženijim stvorom – blaženijim nego što to reči uopšte mogu da izraze, jer sam ja život svoga muža, kao što je i on moj. Nijedna žena nije nikada bila bliža svome suprugu od mene, više kost njegovih kostiju i telo njegovog tela.

oboje znamo kako nam srca biju u odvojenim grudima.

Sva melodija zemlje skupljena je u glasu moje Džejn. Sve sunčane zrake osećam u njenom prisustvu.“

Onda, laku noć, gospodine“, rekoh, polazeći.

Izgledao mi je iznenađen – što nije bilo logično – jer mi je upravo rekao da idem.

„Šta“, uzviknu on, „već me napuštate, i to na ovakav način!“

„Rekli ste da mogu da odem, gospodine.“

„Ali ne pre nego što se pozdravimo. Ne bez nekoliko reči priznanja i srdačnosti, ne tako brzo i hladno. Kako! Pa vi ste mi život spasli! Oteli me od svirepe i grozne smrti! I hoćete da se rastanemo kao obični stranci. Rukujmo se bar!“

. Ni za šta na svetu ne bih želeo da za svoj život dugujem nekome, ali vama – to je nešto drugo

Pre nekoliko dana, mogu da ih izbrojim – pre četiri dana, bilo je to prošlog ponedeljka uveče, obuzelo me je neobično neraspoloženje, ono kada jad zamenjuje mahnitost, a bol tvrdoglavost. Od