Premisa je sledeća: slušanje je unapred propisan način da dobijete ono što želite (na primer, da zakažete sastanak, prodate nešto, u pregovaranju prođete najbolje ili da se uspnete na korporativnoj lestvici). Slušanje zaista može da vam pomogne (i najverovatnije se to i dešava) da ostvarite svoje ciljeve, ali ako je to vaša jedina motivacija da nekog slušate, onda samo pravite predstavu od svog slušanja. Ljudi će nanjušiti vašu neautentičnost. Ne morate da glumite da ste zainteresovani i da pažljivo nekog slušate ako ste, zapravo, zaista zainteresovani i pažljivo ga slušate.