Silvija Plat

Dorin nije izustila ni reč, samo se igrala plutanim podmetačem za čaše i na kraju je pripalila cigaretu, međutim, čoveku to, izgleda, nije smetalo. Neprestano je piljio u nju, kao što svet pilji u velikog belog papagaja u zoološkom vrtu, čekajući da progovori kao čovek.

Samo što ja ničim nisam upravljala, čak ni samom sobom.

Sigurno postoji prilično stvari koje kupanje u vrućoj vodi neće izlečiti, ali ih ja ne znam mnogo.

Kad god sam tužna što ću umreti ili toliko nervozna da ne mogu da zaspim, ili zaljubljena u nekog koga neću videti nedelju dana, ja potonem do jedne određene tačke i onda kažem: „Okupaću se u vrućoj vodi.“

Nikad se toliko ne osećam kao prava ja kao u kadi sa vrelom vodom.

Ništa bolje ne sprijatelji ljude od zajedničkog povraćanja.

Ako od nekog ništa ne očekujete, nikad se nećete razočarati.

Tišina mi je teško padala. To nije bila tišina tišine. Bila je to moja vlastita tišina.

Što ste beznadežniji, to vas na udaljenijim mestima kriju.

„Savršeno ćete se osećati, ništa nećete osetiti, samo zagrizite…“ I stavila mi je nešto na jezik i ja sam u panici zagrizla i tama me je izbrisala kao kredu sa table.