Ana Atanasković

Čoveku se čini da je nesrećan, a onda shvati da je bio srećan, ili mu se čini da je srećan pa ga udari bič posred lica i napravi krvavu brazdu

Umerenost i nemanje daju više plodova nego rasipanje i imanje.“

Neizgovorena reč je moćnija, iako se do nje stiže mukom, stezanjem, gutanjem onog što bi htela reći i borbom sa samom sobom. To je grčevita borba jer se pena sujete brzo spušta iz glave do grla. Ali ne odgovaraj na peckanja, budi dostojanstveno tiha, to je jedini pravi put, naročito za ženu.“

Čekanje nije lepo, ono je samo most ka imanju. Imati je i sloboda i zarobljenost. Lepota zarobljenosti u imanju. Sloboda u kojoj je odsustvo patnje zbog nemanja i odbijanja.

Šta se danju skriva, to se noću bolje vidi. Noću je buđenje silovitije. Noću nagoni izlaze na videlo i bivaju više prokrvljeni.

Ljudska je skromnost tanka kao paukova mreža. Sujeta je predator, nož, mač, rušitelj, lažov i obmana, ona je glavna vladarka ljudskih života jer je teško odupreti joj se.

Ljudi imaju više lica, ali jednu dušu.