Kejt Morton

; o tome kako se tkanje vremena menja i kako se sve više osećam kao kod kuće u prošlosti, a kao posetilac u ovom čudnom i izbledelom iskustvu koje usaglašeno nazivamo sadašnjošću.

Dete ti uzme deo srca da ga upotrebljava i zloupotrebljava kako mu se prohte, a sa unučetom je drugačije. Nema obaveza, krivice i odgovornosti koje opterećuju majčinski odnos. Njih je slobodno voleti.

Ništa su. Obične misli što lepšaju u uspomenama onih koji su ih nekada poznavali.

Troje. Omiljeni broj kako u umetnosti tako i u nauci: tri osnovne boje, tačke potrebne za lociranje predmeta u prostoru, note koje čine muzički akord. Tri temena trougla, prve geometrijske slike. Nepobitna činjenica: dve prave linije ne mogu da obuhvate i zatvore prostor

„Mlad si ti“, žustro je nastavila. „Život će te izlečiti od naivnih pretpostavki. Čovek jedino sme da računa na to da ni na kog drugog ne može istinski računati.“

Ali sreća… Sreća raste uz tvoje sopstveno ognjište“, kazala je. „Ne može se ubrati u vrtu stranaca.“

Bolje je izgubiti sebe u akciji nego venuti u očajanju.

Iznenadila sam samu sebe. Dok su mi sećanja na skorije vreme bila sva u rupama, kao da su ih izjeli moljci, daleka prošlost mi je bila oštra i jasna.

Onoga kako je tiho ali uporno označavao prolaženje vremena: strpljiv, siguran, hladan – kao da je nekako znao, čak i tada, da vreme nije prijatelj onima koji su živeli u toj kući.

Obične misli što lepšaju u uspomenama onih koji su ih nekada poznavali.