Sajmon Sibag Montefjore

Ali uništiti pismo, smatrao je Gete, čak i radi diskrecije, značilo je uništiti sam život.

Moje zelenilo, moj šećeru, moja ružo, jedina koja me ne žalostiš na svetu...

Moj Istanbule, moj Karamane, zemljo moje Anadolije,

Moj Badakšane, moj Bagdade, moj Horasane,

Moja ženo divne kose, moja ljubavi izvijenih obrva, ljubavi moja očiju punih nestašluka...

Pevaću ti hvale zauvek.

Ja, ljubavnik izmučenog srca, Muhibi očiju punih suza, srećan sam.

Progutala si sve. Osećam se budalasto i srećno čim sebi dozvolim da mislim na tebe. Vrtim se u divnom snu u kom za tren oka proživim hiljadu godina. U kakvom sam užasnom položaju! Savladan sam ljubavlju, osećam ljubav u svakoj pori, živim samo za ljubav i vidim da me proždiru jadi i da sam ulovljen u hiljade paukovih mreža. O, voljena moja Evo, ti to nisi znala.

klanicu religija“ Oldosa

tragična priča Palestinaca

Oduzmite ono što je izmišljeno i ništa neće ostati.“

Biblija je, iako nije pisana kao istorija, ipak je istorijski izvor koji

Orijentalizam Edvarda Saida.

Titovom okruženju bilo je mnogo jevrejskih otpadnika, uključujući i troje Jerusalimaca – jednog istoričara, jednog kralja (kako se čini) i dvostruku kraljicu s kojom je Tit delio postelju. Istoričar je bio Titov savetnik Josif Flavije, pobunjeni jevrejski zapovednik koji je prebegao na stranu Rimljana i jedini je izvor ovog dela priče. Kralj je bio Irod Agripa Drugi, Jevrejin odgajen u rimskom duhu na dvoru cara Klaudija; on je bio nadzornik Jevrejskog hrama koji je izgradio njegov pradeda Irod Veliki i često je boravio u jerusalimskoj palati iako je vladao i udaljenim teritorijama na severu današnjeg Izraela, Sirije i Liban

Hram je razoren, a hrišćani su verovali da su Jevreji izgubili naklonost Boga: Isusovi sledbenici zauvek su se odvojili od matične vere, tvrdeći da su zakoniti naslednici jevrejske ostavštin