Postoji u nas ta, da je tako nazovem, apologija alkoholizma. Kockari su stoka, narkomani su odvratni, oni što mnogo jure suknje su manijaci, a oni što vole da žderu - debele svinje. Jedino su alkosi u redu. Pijanac je veseo, pijanac je smešan, pijanac voli život... Čak i kada oduzme tuđi tako što sedne u auto nalizan i pokosi prvog prolaznika. Pijanstvo je savršeno opravdanje za sve. Ako kasniš - zapio si se negde. Živ bio. Ako nemaš kinte jer sve spiskaš u kafani, nisi neodgovorni skot nego meraklija. Nek ide život. Intelektualci koji se leše od pića nisu pijandure nego - boemi. To nije bolest - to je sloboda, životni stav. Ako prebiješ ženu jer ti je prebacila nešto kad si se ujutru vratio iz birtije, jebiga, bio si pijan. A i ona sama će da te pravda: "Nije trebalo da mu zvocam..." Ili: "On je divan čovek. Samo je malo nervozan kad popije."