Knjiga je odlična, ima jako dobru atmosferu, ali imam i par malih zamerki, tj. nelogičnosti, koje bodu oči i koje bi možda mogle da se isprave u nekom sledećem izdanju:
1. portir u hotelu u Vlasotincu objašnjava Malavraziću kako do dođe do određene kafane. Ima ime koje sam zaboravio, ali definitivno nije "Gunjetinac". Kasnije inspektor ide u kafanu Gunjetinac "koju mu je preporučio portir".
2. Spasoje/Spasilda. U samoj knjizi se prilikom upoznavanja sa "precednikom" Spasojem nigde ne pominje Spasilda kao njegov nadimak. Kasnije se iz čista mira pojavljuje kao Spasilda, a par puta naizmenično kao Spasoje i Spasilda. Malo je konfuzno, treba biti dosledan.
3. Braća Mojašević - prezime zvuči previše crnogorski za Vlasotince. Ne uklapa se. Trebalo bi ili neko lokalno prezime, ili, još bolje, nadimak. Braća B'ndzovi, npr.
4. dijalekat - razumum da se pisac trudio, ali vlasotinački govor u knjizi previše podseća na niški. Nije velika razlika, ali neki lektor ne bi smetao, zbog autentičnost. Mada, to realno može da zasmeta samo nekome iz kraja.
5. selo Uteha - ok, svi znamo da je u pitanju Dadince. Kao trivija, to je rodno mesto Dragiše Cvetkovića, bivšeg premijera kraljevine Jugoslavije. Možda bi par opaski na tu teme dalo priči neki dodatni šmek.
Sjajan nastavak Dorćolskog rekvijema! Stojiljković nas je ovim serijalom uveo u sasvim novi svet, ali nam vešto "podmeće" i voljene likove iz Konstantinovog raskršća i tako pravi veze između ovih dela u maniru najveštijih, globalno popularnih autora.