Laguna

Kako životinjska čula otkrivaju skrivena carstva svuda oko nas„Jedno od najkvalitetnijih dela savremene publicistike.“ — Oprah DailySvaka životinjska vrsta, kao i ljudi, zatvorena je unutar sopstvenog, jedinstvenog senzornog mehura u kom opaža samo delić našeg ogromnog sveta. Ed Jang nas vodi van granica naših čula, pa tako u knjizi srećemo kornjače koje prate Zemljina magnetna polja, ribe koje ispunjavaju reke električnim porukama, čak i ljude koji koriste sonar kao slepi miševi. Otkrivamo da je lice krokodila prekriveno krljuštima osetljivim poput vrhova prstiju ljubavnika, da su oči gigantske lignje evoluirale tako da vide svetlucave konture kitova, da biljke vibriraju od nečujnih ljubavnih pesama buba i da čak obične školjke imaju složen vid.Saznajemo šta ptice pevačice čuju u svojim melodijama i šta psi njuše na ulici. Slušamo priče o značajnim otkrićima u svetu životinja dok su, s druge strane, pred nama brojne misterije koje još nisu razjašnjene.Zabavna, detaljna i prožeta radošću koje donosi otkriće, knjiga Ogroman svet vodi nas na ono što je Marsel Prust nazvao „jedino pravo putovanje… ali ne u posetu nepoznatim zemljama, već na ono koje nam omogućava pogled kroz tuđe oči“.„Autor nam pokazuje da se prava čuda prirode ne nalaze samo u dalekoj divljini ili nekim čarobnim predelima. Pod zemljom u bašti iza kuće krije se jednako veličanstven svet kao i u kišnim šumama.“ — New York Times„Ljubavlju protkan putopis o čudnovatom svetu životinjskih čula. Ed Jang nas podstiče da se osećamo ponizno i uzvišeno pred sposobnostima bića koja s nama naseljavaju Zemlju.“— Wall Street Journal

Dirljiva pohvala najlepšim vrednostima engleskog društvaSvugde mora biti malih trvenja i razočaranja, ali ako se jedna zamisao o sreći ne ostvari, ljudska priroda okreće se drugoj: ako je prvi račun bio pogrešan, napravićemo drugi, bolji; negde ćemo naći utehe, a ti zlonamerni posmatrači, draga Meri, koji od muve prave medveda, češće budu prevareni i razočarani nego oni koje posmatraju.Desetogodišnja Fani Prajs siromašna je rođaka koju bogati ser Tomas Bertram i njegova supruga dovode na svoje raskošno imanje Mensfild park u znak dobročinstva. Njihov najstariji sin Edmund, postaće Fanin jedini saveznik i podrška među razmaženim i privilegovanim članovima porodice Bertram.Ona s vremenom odrasta u skromnu devojku čvrstih načela i plemenitog srca. A kada se na susednom imanju pojave zanosni i prefinjeni brat i sestra Kroford, pokrenuće se bura događaja i oprečnih osećanja među Bertramovima. Dok Fani posmatra beskrupulozno flertovanje svojih rođaka, i sama će se naći u središtu emotivne dileme. Njena prividna strogost i želja za nezavisnošću doći će do izražaja, i uprkos nepravednim postupcima ser Tomasa Betrama, Fani će ostati verna svojim uverenjima.Već od samog objavljivanja 1814. godine, Mensfild park je doživeo veliku popularnost, i prvi tiraž je rasprodat u roku od šest meseci. Iako kritičari nisu bili blagonakloni prema ovom romanu Džejn Ostin, trećem po redu, publika ga je zahvalno kupovala i čitala. Sve do sedamdesetih godina XX veka, roman je smatran najkontroverznijim delom autorke, da bi mu posle toga kritičari priznali zasluženu dubinu i složenost. „Nijedan romanopisac nije ovako vešto prožeo svoje delo ljudskim vrlinama.“— Virdžinija Vulf

Napustio sam zavičaj, založio imanje, ostavio udobnosti i predao se u ruke sudbini da me ponese kuda joj bude po volji. Poželeo sam da uskrsnem već umrlo lutajuće viteštvo, i već odavno sam, i ako se ovde sapletem, tamo padnem, onamo strmoglavim a ovamo pridignem, velikim delom ispunio svoju želju, pomažući udovicama, štiteći device i braneći udate žene, siročad i beskućnike, što je služba svojstvena i prirodna vitezima lutalicama; i tako sam svojim srčanim, mnogim i hrišćanskim podvizima zaslužio da se već pojavim u štampi u bezmalo svim, ili u većini naroda na svetu.U ovom remek-delu španske i svetske književnosti dirljivi zanos jednog plemića iz Manče, strastvenog čitaoca viteških priča, nagoni ga da se upusti u najraznovrsnije podvige i diskusije na temu rata i mira, književnosti i umetnosti, vaspitanja i ljubavi. U društvu vernog štitonoše Sanča Panse, on jezdi pod suncem vrelog španskog neba, utire suze nevoljnima i vraća slobodu potčinjenima. Branilac čovekove slobodne volje, don Kihote je često i revolucionar, koji se u više mahova i otvoreno buni protiv društvenog poretka, neodoljiv u svojoj srčanosti i nepokolebljivom stremljenju ka najvišim idealima.„Kakav je spomenik ova knjiga! Kako se njegov stvaralački genije, kritičan, slobodan i ljudski, uzdiže iznad svog vremena!“— Tomas Man„Don Kihote je izašao u svet koji se pred njim široko prostirao. Mogao je u njega slobodno da zakorači i da se vrati kući kad god bi poželeo. Prvi evropski romani su hodočašća preko sveta, za koji se činilo da nema granica.“— Milan Kundera

Šta sadrži ime? Ruža bi davalaslatki miris, pa ma kako je mi zvali.I Romeo bi, i da se ne zovetako, zadržao svoje savršenstvoi bez tog imena. Romeo, odbacito ime što nije deo tebe sama,pa sam ja tvoja.
Romeo je Montagi, Julija Kapulet. U prelepoj Veroni dve suparničke plemićke porodice prolile su mnogo krvi. Ali u trenutku kada se upoznaju na zabavi u Julijinoj kući, njih dvoje se zaljube i brzo odluče da žele da se venčaju.Njihova zabranjena ljubav se komplikuje ubistvima koja su posledica neprijateljstva dve porodice i odigravaju se uporedo s tajnim venčanjem. Niz nepredviđenih slučajnosti odvešće ih u tragičnu smrt koja će njihove porodice suočiti s posledicama nerazumne mržnje.
Ova bezvremena priča o prokletoj ljubavi jedna je od najuticajnijih drama u istoriji književnosti i doživela je nebrojene adaptacije, kako u pozorištu tako i na filmu.„Šekspir je izmislio formulu u kojoj seksualno postaje erotično kada ga prekrije senka smrti.“— Harlod Blum„On je stvorio pozorište.“— Volter

Besposleni čitaoče: i da ti se ne zakunem možeš mi verovati da bih želeo da ova knjiga, kao dete razuma, bude najlepša, najkočopernija i najoštroumnija što se zamisliti može. Ali nisam se mogao ogrešiti o prirodni poredak, jer u njemu svaka stvar izrodi sebi sličnu. I tako, šta je mogla izroditi moja jalova i slabo obdelana uobrazilja, ako ne povest o sinu suvom, žilavom, mušičavom i punom neskladnih misli koje nikada niko drugi nije pomislio, baš kao onaj ko je u tamnici rođen, gde svaka nelagoda nalazi stan i svaki tužni šum obitava?Čuvena priča o Alonsu Kihanu, španskom plemiću iz 17. veka, strastvenom čitaocu viteških priča, ne prestaje da oduševljava čitaoce. U potrazi za sopstvenim viteškim avanturama, i sam postaje vitez lutalica koji oponaša književne junake, i tako pronalazi novi smisao života: pomaže damama u nevolji, bori se s divovima i ispravlja greške… uglavnom u svojoj glavi.Ali ovo slavno remek-delo ne govori samo o tome, to je knjiga o knjigama, čitanju, pisanju, idealizmu nasuprot materijalizmu, životu i smrti. Don Kihotu se zbog čitanja „sasušio mozak i pamet je izgubio“, pa nije u stanju da razluči stvarnost od fikcije. Zabludeli vitez je zapravo čovek koji se bori protiv sopstvenih ograničenja u pokušaju da postane ono o čemu mašta.U briljantnom prevodu Aleksandre Mančić neprevaziđeni klasik španske i svetske književnosti blista u punom sjaju i lepoti.„Ovde je veliki pesnik i poznavalac ljudskog srca dotakao jednu od najtajanstvenijih strana čovekovog duha.“— Fjodor Dostojevski

Zakasneli pubertet ili rani klimaks  ̶  pitanje je sad.Zašto muškarci u izvesnim godinama obavezno nakvase sportsku majicu vodom za pranje šoferšajbne kad se vraćaju s treninga kući; zašto plaču na koncertima kad naiđe sentiš blok; o čemu pričaju na moru dok satima stoje u plićaku; zašto se udvaraju kelnericama u lokalnoj birtiji; koga zovu u ponoć 31. decembra mobilnim telefonom kad ulete u ve-ce ili izlete na parking; zašto ne čitaju umrlice i koliko odlažu prvi odlazak u banju…Ako neko nema smelosti da čita eseje o lepoti neizvesnih godina i tišini kad deca izađu iz kuće, od koje može da se ogluvi, neka se drži tekstova u kojima se Bulić, okupan mirisom pino silvestre i sa zviždukom Yesterday na usnama, pita da li muškarac u izvesnim godinama može da bude romantičan; šta dobija kao rođendanski poklon od školskih drugarica; kako reguliše saobraćaj u bračnom krevetu i da li uopšte babaribe i dedafrajeri vode ljubav.Knjiga koja se rado čita, citira i poklanja osvežena i obogaćena novim vrcavim pričama.

Najzapaženiji turski pisac posle Orhana PamukaRoman koji otkriva ogoljenu istinu onih kojima je rat oduzeo pravo na životDa je čovek započeo život u paklu, da li bi mogao da odbije da bude demon?Zamir je imao samo šest dana kada je u izbegličkom kampu na granici Sirije i Turske, gde ga je ostavila majka, eksplodirala bomba. Odgajan u sirotištu humanitarne organizacije, korišćen kao prigodna maskota za prikupljanje donacija, oduvek je bio svedok i sredstvo mahinacija.Uoči 21. veka Zamir radi u misiji pri Prvoj svetskoj mirovnoj fondaciji. Usled vrtoglavih mirovnih scenarija, zavera i borbi, on pokušava da nađe odgovor na pitanje kako doći do pomirenja. Upoznaje ministre, diktatore, teroriste. Da bi ih naterao na pregovore, on ih obmanjuje i ucenjuje. Ne dozvoljava sebi da predahne, i ne staje ni pred čim. Mir, pre svega. Mir po svaku cenu.Hakan Gundaj vrlo iskreno i ubedljivo razotkriva zakulisne radnje, korupciju i licemerje koji se kriju iza dobročinsatva humanitarnih organizacija, cinizma pojedinaca, ali i načina na koji Zapad pere svoju savest. U alternativnom svetu koji bolno podseća na ovaj u kojem živimo, on iznosi na videlo savremene društvene teme oko kojih gradi uzbudljivu fikciju s nezaboravnim junakom u glavnoj ulozi.

„Prvi čovek koji je dokazao da je Zemlja okrugla bio je moreplovac Fernando Magelan, Portugalac u službi španskog kralja. To otkriće je, još pre petsto godina, izazvalo bes i podozrenje većine tadašnjih stanovnika naše planete, koji su mislili da je Zemlja ravna ploča. Kako smo mi Srbi vrlo nepoverljiv narod, rešio sam da to proverim. Bio sam čak i na Filipinima, gde je ovaj moreplovac skončao od strele tamošnjeg poglavice Lapu-Lapua. I zaista, kud god da sam krenuo, put me je dovodio natrag u Srbiju. Dakle, senjore Magelane, bili ste u pravu: Zemlja je zaista okrugla.“— Dragutin Minić Karlo„Dragoceno svedočanstvo o državama, narodima, gradovima, kulturama, jezicima, običajima, arhitekturi, prošlosti, umetnosti, nacionalnim kuhinjama… Dodatnu vrednost knjizi daju ilustracije dr Špire Radulovića, poznatog i nagrađivanog karikaturiste, koji kao da je bio autorov saputnik na ovim putovanjima po belom svetu.“— Aleksandar Čotrić„Kada vam ova knjiga dopadne ruku, opustite se, zavalite se u fotelju i putujte po svim meridijanima Zemljinog šara bez prtljaga, karata i rezervacija. Doživećete mnogo toga novog i uzbudljivog, začinjenog poznatom duhovitošću autora. Ovo zanimljivo putovanje ima i edukativni karakter: ono što ste znali o nekoj zemlji, znaćete još bolje. I ne brinite, pošto je Zemlja okrugla, vratićete se u centar ove planete: u Srbiju.“— Vanja Bulić

Biti il’ ne biti? — pitanje je sad.
Je l’ lepše u duši trpeti
praćke i strele sudbe obesne,
ili na oružje protiv mora beda
dići se, i borbom učiniti im kraj?

Najuticajnija tragedija u istoriji svetske književnosti Hamlet je bio najpopularniji Šekspirov komad još za njegovog života, a danas, više od četiri veka kasnije, prikazuje se na repertoarima pozorišta širom sveta u različitim adaptacijama.

Hamlet je tragedija osvete sina za očevo ubistvo: stric mu je ubio oca, oženio se njegovom majkom i vlada državom. Danski kraljević je isuviše složena ličnost da bi bez razmišljanja i bez oklevanja pristupio izvršenju zadatka, pa poseže za maskom ludila. U svojim monolozima on ponire do najtežih protivrečnosti sa kojima se ljudsko biće može suočiti, a pitanje „biti il’ ne biti“ podiže se na opšti nivo. Stoga je Hamlet verovatno najprovokativnija Šekspirova tragedija jer postavlja osnovna pitanja o smislu ljudskog postojanja.

„Šekspirova drama je ogledalo života.“
— Samjuel Džonson

„Kraljević Hamlet se suočava sa potrebom da izvrši veliki čin čiji teret duša nije spremna da podnese. On je divno biće koje posrće pod bremenom od koga ne može da se odvoji.“
— Johan Volfgang Gete

„Hamlet je Mona Liza literature.“
— T. S. Eliot

Dugoočekivani roman autorke bestselera Vatra i ledDve dinastije, ugovoreni brak, bolesne ambicije, niske strasti, opasne tajne i sudbina koja nikad nikom ne prašta.U vremenu niskih strasti i potpunog odsustva stida, kad je važnije biti viđen nego uvažen, kad su vrline tajne a poroci javni, dvoje mladih ljudi traže sreću. Hoće li umeti da prepoznaju priliku kad se sudbina našali s njima? Hoće li znati da sreću moraju sami da stvore i da je sačuvaju?Strastveni Stefan i nežna Lana naći će se u vrtlogu porodičnih interesa i skandala za koje će neko morati da platiti krvlju.Ova vrela ljubavna priča, smeštena u svet bez pravih moralnih vrednosti, izmamiće vam uzdahe, suze i smeh.

Feelgood knjiga godinePriča o neophodnim priznanjima i goloj istini, o nadi, ponovo otkrivenoj strasti i žestokoj ljubavi.Lina Roman je medicinska sestra na neonatologiji lokalne bolnice. Svakodnevica joj se sastoji od teških porođaja, bdenja nad inkubatorima, beskrajnih noćnih dežurstava i pogleda uznemirenih roditelja. Želi da postane majka, ali muž joj je jasno stavio do znanja da se tome protivi. On krišom pretura po njenim stvarima, po kutiji sa fotografijama na kojima su Lina i njena prva ljubav Ted, koji je jednog dana samo nestao.A onda se Ted vratio. Preostalo mu je samo nekoliko meseci života koje želi da provede sa Linom. Njegova želja stvara ogroman pritisak na Linin već ionako poljuljan brak.Lina mora da sazna šta se dogodilo onog dana kada je Ted nestao. Nerado, njen muž shvata da će ona moći da nastavi sa životom samo ako joj dozvoli da sama raščisti s prošlošću. „Snažni i potresni prikazi emocija nadilaze granice žanra. Priča koja čitaocu daje nadu da i najdublje rane mogu da zacele.“— M-magasin„Izvanredan roman, osećajna priča sa kojom ćete se povezati na raznim nivoima. Iako povremeno možda nećete videti reči od suza, Plava je bila tvoja boja nagradiće vas izuzetnim emocionalnim iskustvom.“— Akademibokhandeln Skellefteå

„Izuzetna, značajna i divljenja vredna knjiga kojoj se uvek treba vraćati.“— Henri DžejmsKad se mlada žena, majka ovoga deteta, sasvim pojavila pred gomilom, prvi joj je pokret bio da dete prigrli jače na grudi, ne toliko nagonom materinske ljubavi koliko da bi time sakrila znak koji je bio ili utkan ili prikačen na njeno odelo. Ali ipak, sudeći mudro da jedan znak njenog stida slabo može služiti da sakrije drugi, ona odjednom uze dete na ruku, i s vatrom na obrazima, ali s osmehom punim ponosa i pogledom koji ne skreće, pogleda sve svoje sugrađane i susede.U junu 1642, u puritanskom Bostonu, grupa ljudi se okuplja da prisustvuje javnom vređanju Ester Prin, mlade žene koju je zajednica osudila zbog preljube. Iako prisiljena da na grudima nosi jarkocrveno obeležje srama, ona uporno odbija da otkrije ko je otac njenog deteta. Gledajući prisutne meštane na trgu, Ester primećuje niskog, unakaženog muškarca i u njemu prepoznaje svog davno izgubljenog muža za koga je mislila da je poginuo. Povređen i besan, on će učiniti sve da pronađe ženinog ljubavnika i natera ga da s njom podeli sramotu.Majstor simbolike i ubedljivog pripovedanja, Natanijel Hotorn u ovom remek-delu američke književnosti pripoveda o složenosti greha i krivice, kao i (ne)mogućnosti pomirenja i praštanja.„Ne postoji delo koje na bolji način ovaploćuje američku imaginaciju.“— D. H. Lorens

Nastavak romana Beogradska mumija

Ogi, sin arheologa profesora Hadžića, nakon otkrivanja tajne mumije koja se nalazi u Beogradu, ulazi u novu avanturu. Prema legendi, na brdu Sokolici u blizini Čačka skrivena je i prava kruna cara Dušana.

Uz mnogo interesantnih podataka i posete Smederevskoj tvrđavi, manastiru Manasija i Viminacijumu kraj Kostolca, uzbudljiva priča povešće malog istraživača u neobičnu pustolovinu sa mnogo zagonetaka.

„Čitajući knjigu, mladi ljudi će se osećati kao da gledaju uzbudljiv film, ili bogato ilustrovani strip… jer pripada žanru avanturističke literature, koja se ne ostavlja dok se sve zagonetke ne odgonetnu, i dok mitološka pravda ne pobedi!“
— Ljubivoje Ršumović

„Udruživši se sa svojim glavnim junakom, radoznalim, bistrim i hrabrim dečakom Ogijem, pisac Branko Miloradović je očigledno došao u posed tajne formule koja mu omogućava da kod mladih čitalaca probudi, a zatim i produbi interesovanje za zanimljive događaje iz prošlosti i mitove koji te događaje čine još zanimljivijim. Dovoljno je da se ukrcate u ovu knjigu-vremeplov i već se brzinom munje krećete od avanture do avanture!“
— Branko Stevanović

Nove priče Filipa Davida, objavljene u ovoj kolekciji posle već poznatih zbirki Bunar u tamnoj šumi, Zapisi o stvarnom i nestvarnom i Princ vatre, stilski besprekorno ispripovedane u duhu hasidskih priča, unose elemente piscu svojstvene fantastike u istorijsku ravan, poigravajući se nekim istorijskim epizodama na balkanskom razmeđu Istoka i Zapada. Davidova fantastika okrenuta je pritom ka unutra, ka čovekovom shvatanju vremena i prostora, njegovoj mašti, snovima i doživljaju sveta, a ne ka spolja, ka nekoj dalekoj budućnosti ili izmišljenoj sadašnjosti. Paradoksalno, ove priče, kruna Davidove kratke proze, utoliko su više utemeljene u stvarnost i podneblje kojima pripadamo. Sve više sam sklon vjerovati da piscu sa stanovitom magijom, a Filip je David neosporno posjeduje, neke stvari za kojima traga i koje ga opsjedaju gotovo same dolaze, Kafka je to nazivao „unutarnjom ponudom“, pa su tako i hasidske knjige pronašle još jednog svog pisca koji je i prije tih knjiga uporno njegovao ono što je karakteristika jidiš književnosti, a to je „prividna jednostavnost pripovijedanja, mnoštvo likova, sudbina, bizarnih događaja, te i elemenata fantastike“.— Mirko Kovač

Dobitnik nagrada „Stevan Sremac“ i „Predrag Matvejević“Ni na jednome mjestu na zemaljskoj kugli čovjek ne može biti veći stranac kao tamo gdje se rodio.„Elvedin Nezirović je na tragu svojih prethodnih romana koji se opsesivno bave novijom istorijom Mostara — onom iz ranih devedesetih godina prošlog stoljeća koja je trajno obilježila naš svijet — napisao još jedan, četvrti do sada. Naslov je Sandro, a bavi se životom Elvedinovog prijatelja iz djetinjstva. Kako počinje priča? Tako što Sandro u svome kasnom dječaštvu ostaje sam, bez zaštite porodice koja ne živi u gradu u kojem je upravo počeo rat. Priča je ovo o vremenu zla u kojem je život pojedinca sveden na lično ime i o tome što se događa komplikovanim identitetima u važnim istorijskim događajima. Mostar je na nivou simbola koji zatvaraju cijeli povijesni luk ovog grada stao između Starog mosta i Partizanskog groblja, pri čemu je — u decenijama koje su ratu prethodile — partizansko naslijeđe bitno formiralo identitete njegovih stanovnika. Kad se Sandro u školi prvi put susreo s pitanjem svoje nacionalnosti koju je trebao upisati u formular, za pomoć se obratio nastavnici koja ga je pitala: Kako ti se zove otac? Slobodan, odgovorio je. A majka? Svjetlana. Onda si ti Srbin, autoritativno je utvrdila nastavnica. U zbilji, Slobodan je Musliman, ali to se istorije neće ticati. To je vrsta događaja na kakvim Nezirović gradi svoje romane. To su oni događaji u kojima se istorija utiskuje u tijelo njegovih likova. Sandro je memoar i hronika, a na nivou strukture od svih njegovih prethodnih knjiga ovdje je forma romana najdosljednije izvedena.Ovo je najvažnija knjiga Elvedina Nezirovića. Pisana je elegantno, s preciznošću hroničara kakvog Mostar nije imao do sada.“— Semezdin Mehmedinović

Testamentarna knjiga svedoka jednog vremenaMislim da nema čoveka u Srbiji koji je bio prisutan na toliko poprišta kao Ivan Ivanji. Možda nema ni u Evropi. Stvarno prisustvo pruža šansu da se stvarnost vidi van obrazaca. Ne koristi svako tu šansu. Ivanji je koristi.Ako čitamo njegovu ispovest, vidimo i to da stvarnost i logika nisu uvek pod istim krovom. Prvih desetak godina svog života Ivanji je proveo u Bečkereku/Zrenjaninu, u građanskoj porodici u kojoj je guvernanta bila Austrijanka iz Slovenije. Ispostavilo se da ona radi za Gestapo, ali baš zahvaljujući njoj Ivanji je dostigao takav stepen poznavanja nemačkog jezika da je mogao postati Titov prevodilac.Ivanji zna šta je jednom bilo u Jugoslaviji. Zna, jer je stanovao u Francuskoj 7, poznavao je Ota Bihaljija Merina, Branka Ćopića, Ivu Andrića, sretao je Ivana Stambolića i mnoge druge znamenite ličnosti. Ta imena su i nama poznata, ali preko Ivanjija saznajemo mnogo više nego što je poznato. Saznajemo recimo za razgovor sa Titom na Brdu kod Kranja čija tema nije bila ni Jugoslavija ni nesvrstanost, već Titov pudlan Bil, kao i zašto Krleža nije hteo da se kupa kod Opatije… I još mnogo toga što stvara upečatljivu sliku o Jugoslaviji, zemlji koja je nekada bila na mestu na kojem se danas i mi nalazimo. Ako nas zanima gde smo zapravo, mislim da treba čitati Ivanjija. — Tibor Varadi

Istina oslobađa, ali više boliU trenucima kada je odjeknula vest da je poznati glumac silovao koleginicu, Marija ponovo proživljava traumu iz mladosti. Viktorija, njena školska drugarica i istaknuta novinarka, poziva je da joj se pridruži u medijskoj borbi protiv silovatelja. Iako je ćutala godinama, odlučuje da se uključi, zarad drugih žrtava.Dok se medijska kampanja zahuktava, a netačne informacije s obe strane zamagljuju sliku, Marija preispituje svoju pristrasnost i pravni mehanizam države. U vrtlogu obmana, počinje da sumnja u ispravnost kampanje. To će je naterati da započne sopstvenu istragu. Ubrzo shvata da je postala instrument zakulisne igre u kojoj je žrtva najmanje važna.Sjajan prvenac Isidore Radonjić postavlja goruća aktuelna pitanja o tome koliko smo se svi, pod uticajem medija i društvenih mreža, pretvorili u sudije.Gde je granica između istine i laži?Uvučenog u napetu priču o traganju za istinom, čitaoca će sve vreme proganjati dileme glavne junakinje: da li svojim ćutanjem nanosimo sebi štetu i da li svakog monstruma stigne zaslužena kazna. „Kažu da najveću moć ima onaj ko poseduje informacije. Izgleda da još veću moć ima onaj ko vešto plasira dezinformacije. Mogu li nam botovi za tastaturama promeniti mišljenje? Živimo li u stvarnosti ili u programiranoj realnosti veštih manipulatora? Ovaj roman daje odgovore.“— Simonida Milojković, novinarka i spisateljica

Dobitnik Andrićeve nagrade. Hronike Nemanje Lukića. Iz univerzuma Konstantinovog raskršća.Nemanja Lukić se prvi put pojavio u romanu Konstantinovo raskršće i od tada ovaj zagonetni lik ne prestaje da intrigira i golica maštu čitalaca. I čovek i besmrtnik, svedok i tvorac istorije istovremeno, on će proživeti čitav jedan vek u kome je stara dama Evropa doživela najveći uspon i najdublji pad. Ravnodušno će to posmatrati svojim vampirskim očima dok mu među usnama gori duga, francuska cigareta.U knjizi Serafim pratimo Nemanju Lukića od trenutka kada je u međuratnom Beogradu prihvatio novi identitet. Čitaoci će saznati kako je Nemanja prvi put sreo Mustafu Golubića i čime je tačno zadužio našeg nobelovca Ivu Andrića. Njegov angažman u britanskoj obaveštajnoj službi odvešće ga čak na Island, gde će se suočiti sa tajnama vremena i prostora, sve dok se opet ne pojavi u Srbiji, u vreme epidemije variole vere. Svedočiće užasima što donose plodovi drveta koje raste u Paklu.Na kraju, ostaje samo jedno pitanje: šta radi Nemanja Lukić u 21. veku?

Kako pročitati ono što nije napisano.U tek probuđenom Beogradu, ispred jevrejske sinagoge, ubijen je pravoslavni monah Arkadije. Na obdukciji lekar konstatuje da je monah imao ugrađen čip ispod kože u pazušnoj jami. Ubistvo je obavijeno velom tajne koju ćutanjem podstiču policija i sudstvo. Novinar Novak Ivanović, i pored zabrane da o tome istražuje i piše, uz pomoć privatnog detektiva Obrada dolazi do saznanja da ubijeni monah ima trostruki identitet i da je u Beograd došao zahvaljujući saradnji tajnih policija Srbije i Izraela.Novakovu pažnju najzad privlači Sinajski psaltir, molitvenik pisan glagoljicom u jedanaestom veku, sa dosad pronađenih 209 stranica. Za nestalim stranicama tragaju tajne službe nekoliko država i jedan investicioni fond iz Amerike… Šta se nalazilo na ukradenim stranicama? Kriju li one dogovor predaka o podeli Sinajske pustinje, koja spaja Izrael i Egipat? Da li te stranice skrivaju dogovor o budućnosti Palestine?Zašto je lažni monah Arkadije za izgubljenim stranicama tragao u Srbiji? Dva manastira — Tumane i Gornjak — na više načina su vezani za Sinaj i Manastir Svete Katarine, gde je nastao Sinajski psaltir. Novak obilazi te manastire i upoznaje isposnika Zosima, za koga monasi kažu da je „čuvar tajne“…Napeta drama sa nekoliko misterioznih ubistava razrešava se u gudurama Gornjačke klisure, u srušenom manastiru Blagoveštenje…

Ova uzbudljiva biblijska priča o avanturi, hrabrosti i pokajanju otkriva o nama više nego što možemo da zamislimo.Korint prvog veka grad je koji vrvi od trgovine i draži. Takođe je prepun opasnosti i pokvarenjaštva — što su idealne okolnosti za Arijadninu najveću pustolovinu. Pošto je godinama s majkom i dedom živela u Atini i trpela njihovo maltretiranje, Arijadna beži u očev dom u Korintu, gde će otkriti opasnu tajnu koja mu je upropastila brak: iako Grk visokog roda, Galen je ozloglašeni kradljivac koji pokvarenim građanima otima bogatstvo stečeno na nepošten način.Očajnički želeći da zaštiti oca, Arijadna rizikuje sopstveni ugled, slobodu i ljubav voljenog muškarca kako bi postala očeva pomoćnica. Dok je izuzetne fizičke sposobnosti vode u opasne poduhvate, Arijadna potajno uživa igrajući se vatrom. Ali kada pogrešna osoba otkrije njihovu tajnu, Arijadna i njen otac shvataju da im budućnost — i sam život — vise o koncu.Kada se sprijatelje s jevrejskim učiteljem Pavlom, uviđaju da njegova radikalna poruka dovodi u pitanje sve što su nastojali da izgrade, ali nudi nešto čemu nijedno od njih nije smelo ni da se nada.„Predivno napisana priča zasnovana na Novom zavetu. Dobro prikazanim likovima i bogatim detaljnim okruženjem Afšar slikovito oživljava drevni svet Biblije.“— Library Journal„Neustrašiva. Odvažna. Borac. To je Arijadna… Autorka oživljava uzbudljivu priču o unutrašnjoj borbi žene koja bira između pobune i ljubavi. Delo koje nudi vrhunsku pokretačku snagu, uzbudljive scene i dirljive teme — ljubav i odlučnost.“— Booklist„Tesa Afšar ima izvanredan talenat da biblijsku priču predstavi današnjim čitaocima.“— Publishers Weekly