Laguna

Dvostruki dobitnik Ninove nagrade

Jednog majskog jutra 2020. godine bečka policija je zakucala na vrata stana mladog psihijatra Pavla Marića. Optužen za trovanje kolega u Centralnoj bolnici, Pavle će se naći u pravosudnom limbu. Posle sedamdeset dana koje provodi u istražnom zatvoru sudski proces se nastavlja dok se pred čitaocem odmotava klupko neslućenih manipulativnih niti koje su Pavla učinile nevinom žrtvom u rukama više sile.

Dragan Velikić maestralno slika portret evropskog ustrojstva, pravosudnog sistema u kojem postoje privilegije za jedne i slepe ulice za druge. Kako pojedinac može da se odbrani u takvim okolnostima, na koju meru je sveden ljudski život kada se neočekivan splet uticaja, moći i ćiftinstva udruže protiv njega — pitanja su filigranski utkana u nijansiran portret porodičnih odnosa koji se čita kao najuzbudljivija krimi priča.

„U Bečkom romanu Dragan Velikić kaže: 'To što smisao izmiče ne znači da ne postoji.' To je tačno. Izmakli smisao i dalje postoji, ali ga treba razotkriti. Pa i vratiti. Između redova, smisao ljudskih kretanja postaje vidljiv. A život nije istinski vidljiv bez književnosti. Međutim, potrebna je prava književnost. Bečki roman je upravo to. Pomoću ovog romana ljudske, neljudske, pa i pravničke igre postaju nešto što vidimo kao deo svog života.“
— Tibor Varadi

„Kao što Džozef Koten na početku hladnog rata na autentičnim lokacijama razorenog Beča u Trećem čoveku rešava misteriju nestanka Orsona Velsa, tako i glavni junaci Velikićevog romana sklapaju mozaik zavere koja je dovela do hapšenja njihovog sina, uglednog bečkog psihijatra. Zavere, koja otkriva duboko potisnute porodične tajne. Porodični košmar je 'poziv ocu da uđe u dušu rođenog sina' i s lica odbaci usiljeni osmeh čoveka s Balkana'.“
— Janko Baljak

Od autorke romana Moja ljubav Nikola Tesla.

Romansirana biografija Jelene Gatiluzio, supruge despota Stefana Lazarevića.

Nakon Angorske bitke 1402. godine Stefan Lazarević je u Konstantinopolju postao despot. Po dobijanju titule, otputovao je na Lezbos, gde se verio sa ćerkom gospodara ovog ostrva Jelenom Gatiluzio. Dalja sudbina ove dame plemenitog roda nije sasvim razjašnjena. Ovo je priča o njoj, slobodoumnoj, hrabroj ženi i prati je od sunčanog grčkog ostrva, preko Kruševca, te misterioznog Beograda, koji u to vreme postaje prestonica, pa sve do manastira Pavlovac i Manasija.

„Srbija se posle Kosovskog boja uzdigla zahvaljujući despotu Stefanu. On nije bio samo vešt i prosvećen vladar, izuzetan diplomata nego i veliki ratnik. Priča o Jeleni Gatiluzio, njegovoj supruzi, predstavlja izvanredno krstarenje kroz srpsku srednjovekovnu istoriju. Autorka nas pored dalekih predela vodi i u dubinu srca glavne junakinje, gde se prepliću različita osećanja kojima će se čitaoci rado prepustiti.“
— Slaviša Pavlović

„Volim kada pisac stavi ogledalo ispred sebe, dugo posmatra svoj odraz u njemu i kaže: 'Vreme heroja još nije prošlo.' Junaci Ane Atanasković ulaze u borbu bez razmišljanja o pobedi. Jelena Gatiluzio i despot Stefan Lazarević ne traže pomilovanje — ljubavi to ne treba.“
— Branislav Janković

„Pripovedajući o ljubavi i lepoti života Jelene Gatiluzio sa ostrva Lezbos, Ana Atanasković je odškrinula vrata izmaštane riznice. Zapis 'kad se gospodin despot ženjaše' podsticajni je element ovog romana da fikcijski, imaginativno i sugestivno oživi istorijsko, mitološko i mistično.“
— Nebojša Lapčević

Dobitnica Vitalove nagrade i Evropske nagrade za književnost

„Moglo bi se reći da je ovo roman o odrastanju u vremenima koja su pogodna za sve osim za odrastanje. O ženama koje su prebrzo sazrele, suočavajući se sa svojim strahovima i sudbinama. Tu je i vojska, čudna i crna, ali tu je i more, zavodljivo uvijek onako kako zna da bude. Tu su i prve nesigurne ljubavi, tu su i prva iskušenja i prvi tereti ženskosti, nametnuti u divljim i podmuklim etapama vremena u kojima muškarci pišu istoriju. A ova nepoznata i nevidljiva istorija, važnija od one koju ćemo učiti kasnije u školskim klupama, ispisana je iskreno i čisto, uvjerljivo i potresno, baš onako kakav i sam život jeste.“
— Stevo Grabovac

„Majstorsko pripovijedanje Tanje Stupar Trifunović vodi nas u davno ostavljeni, bajkoviti, mitski svijet djetinjstva, čiji se pejzaž pred nama rastvara u čudesne metafore. Rat i izbjeglištvo ostaju u sjeni života koji se nekada odvijao i utjecao na sudbine likova. U tim sudbinama prepoznajemo vlastite poraze, traume, strasti, ljubavi, smrti i rijetke odbljeske sreće. Kada roman napiše pjesnikinja, još k tomu izvrsna, to bi trebala biti svetkovina za čitatelje jer pred sobom zasigurno imaju dragulj.“
— Magdalena Blažević

„Ovo je roman o Vanji, ali i roman o Mileni s plavim očima u kojima su nebo i sloboda. Ovo je roman za sve one koji znaju da je svaki san ’razderan svirepošću svijeta’. Tanja Stupar Trifunović slika odrastanje koje neprestano boli i vara, koje i ubija i čeliči. Pišući otvoreno o nasilju nad telom i duhom, ona nam se obraća i obzirno i odrešito, ne plašeći se nijednog bezdana, nijednog poriva, nijedne kazne. Redak je u književnosti savez nemira i strasti koji tako dostojanstveno slije u reči radost i gorčinu, užas i stid.“
— Vladislava Gordić Petković

Pisan kao lična ispovest, ovaj dragoceni uvid u svoje sopstveno iskustvo vladika Grigorije uobličio je u venac priča, promišljajući ona večna pitanja koja se postavljaju pred svakog čoveka, ne samo pred monahe i duhovnike, ali u koja se većina nerado upušta — pitanja vere, ljubavi, rata, mira, svetosti i slave, nade, bola, prijateljstva, pokajanja… Do kakvih sve otkrića i istina, samospoznaja i priznanja dolazi pisac ovih redova, saznaće i čitalac kroz njegove uzbudljive i zatajne susrete sa svojim sagovornikom, pustinjakom i duhovnim srodnikom, stanovnikom skrivene kolibe u šumi, svojevrsne šumske kelije, kroz njihove razgovore i suočavanja, neočekivana pitanja i još manje očekivane odgovore koji nalikuju na prave, bolne ali u svom metaforičnom značenju otrežnjujuće bokserske udarce.

„Često poražavajuće iskrena, na prvi pogled izrazito lična (i utoliko rizičnija), ova knjiga nosi i nesumnjiv pečat opštosti, ali ne zaobilazi ni krvavo živa pitanja naše sredine i trenutka. Sem toga, u jednoj svojoj dimenziji ona podseća na platonovske dijaloge, u čijem središtu kao da prebiva neka vrsta zagonetnog ukrštaja Sokrata, Ivana Karamazova i, možda, autorovog drugog ja.“
— Vladeta Janković

„U ono što piše, vladika Grigorije ulaže sav svoj dar i svu ozbiljnost. Za duhovnika i bogotražitelja takva je svesrdnost jednako važna kao i za pisca, pripovjedača. Ali usto još nešto će čitalac naći u ovoj knjizi: kako samoga sebe ne shvaćati pretjerano ozbiljno! Tragajući za svetošću, s dječjom znatiželjom ponekad zavirujući u vlastiti grob, s miloštom i dragošću nalazeći razumijevanja za ljude, veseleći se svakome svom manastirskom bratu, vladika Grigorije pripovijeda priču svog života i zajedničkog nam vremena. Ova knjiga, naročito njen stožerni dijalog, okrepljujuća je za dobronamjerne, a mogla bi biti zanimljiva i borbenim Grigorijevim neistomišljenicima, ako bi je nekom srećom čitali.“
— Miljenko Jergović

Autor romana Himerina krv Iz nepravde se rađaju heroji.

Kladovo 1982. godine. U rukama treće žrtve ubistva pronađena je identična poruka kao i kod prethodnih „Ne sudi da ti ne sude“. Mladi inspektor Avakum Milošević poslat je da pronađe ubicu. Tokom istrage zaključuje da je jedini osumnjičeni preminuo pre dve decenije.

Milan Rakić, pesnik i diplomata u Prištini, obavestio je kralja Petra da jedan turski trgovac prodaje crkveno zvono koje je zvonilo za početak Boja na Kosovu. Na predlog đenerala Putnika i majora Apisa, poslao je kapetana Tankosića i Mustafu Golubića da otkupe zvono. Ali svojeglavi kapetan smišlja drugačiji plan.

Šest pripovedaka Slaviše Pavlovića povezuje nesrećni društveno-istorijski kontekst. Osveta nagoni junake da se obračunaju s nepravdom, koju predstavljaju turske age, ustaše, zelenaši, članovi žirija književne nagrade… Na putu ka pravdi vrebaju ih zamke greha.

„Slaviša Pavlović ume da ispriča priču koja potiče iz naše bogate nacionalne istorije, ali i onu iz naše siromašne tranzicione stvarnosti. Nudi i storiju koja se sprda sa izvesnim pojavama iz našeg književnog života, a ako volite krimi priče, izvadiće iz svog pripovedačkog džepa jednu takvu. Na prvi pogled su potpuno različite, ali ih spaja ista životnost i pripovedački žar koji se podjednako dobro snalazi i u biblioteci i u kafani. I biće vam žao što ih nema više.“
— Slobodan Vladušić

„Pavlović je ’krao’ zanat od najboljih majstora kratke priče. Svakom novom rečenicom uvlači vas u svoj svet.“
— Ljubomir Radanov

„Sa intrigantnim zapletima, neočekivanim obrtima i besprekorno vođenim likovima, priče Slaviše Pavlovića govore o svetinji pravde i nužnosti zakona, o sukobu epskog i modernog morala, o osveti kao tragičkom etičkom činu, tvoreći tako pripovednu panoramu srpskog istorijskog življenja.“
— Dr Igor Perišić

Mračno naličje farmacije

Ko su pravi gospodari našeg zdravlja? Farmaceuti i lekari ili neko mnogo moćniji, skriven iza korporativnih fasada, čija ruka oblikuje sudbinu čovečanstva? Pavle Zelić, magistar farmacije, vodi nas kroz tajne hodnike farmaceutske industrije, razotkrivajući zločine koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji, ali i u našim životima.

Užas nacističkih laboratorija, gde su stvorene sintetičke droge poput pervitina koje su vojnike Trećeg rajha pretvarale u neljudske mašine za ubijanje, nije stao s krajem rata. Preobrazio se u tiho zlo mirnodopske kapitalističke ekonomije, gde pohlepa ponekad nadvlada etiku.

Pravi organizovani kriminal u sferi falsifikovanja lekova, obmanjivanje pacijenata, industrijska proizvodnja novih sintetičkih droga — sve to zaslužuje naziv „farmaceutska mafija“, kojim se lakonski žigoše cela struka. Ali tu su i pojedinci na samom vrhu farmaceutskih kompanija koji su zloupotrebili nauku za sopstveni profit. Opioidna epidemija u Americi, globalni skandal s kancerogenim implantima za grudi, a posebno talidomidska katastrofa, kada su hiljade beba širom sveta rođene bez ruku i nogu zbog leka protiv mučnine kod trudnica, pokazuju koliko je tanka linija između leka i otrova. Ipak, možda najviše zabrinjavaju informacije koje Zelić iznosi o zapanjujućim posledicama farmaceutskog otpada po opstanak svih živih bića na planeti.

Gorka pilula nije samo knjiga već upozorenje: kad je jednom „progutate“, više nema povratka u blaženo ali opasno neznanje. Da li imate hrabrosti da otkrijete istinu?

„Svet je danas oštro podeljen na ljude koji veruju da će nam nauka pomoći da imamo bolji svet i na one koji ne veruju u to. Gorka pilula je svetionik koji nam Pavle Zelić ostavlja kako se ne bismo zagubili u ova komplikovana vremena."
— Dr med. Vladimir Đurić, psihijatar

„Kroz primere koji su uzdrmali čovečanstvo autor nam pokazuje koliko je važno da razumemo ulogu farmacije u očuvanju sveta u kojem živimo, ali i da prepoznamo zloupotrebu nauke.“
— Dr med. Ivana Božović, novinarka

Ja sam proša sito i rešeto,
ovaj grdni svijet ispitao,
otrovi mu čašu iskapio,
poznao se s grkijem životom.
Sve što biva i što može biti,
meni ništa nije nepoznato;
što god dođe ja sam mu naredan.
Zla pod nebom što su svakolika
čovjeku su prćija na zemlju.

Gorski vijenac, jedno od najznačajnijih dela srpske književnosti, istoričesko sobitije kroz čije se stihove prostire ideja o nepokorenoj Crnoj Gori, poslednjem utočištu slobode, čija je sudbina da kao izviiskra raspali plamen borbe za oslobođenje od Turaka, nastao je iz pera poete, državnika, duhovnika, mislioca Petra II Petrovića Njegoša.

U ovom delu neprolazne vrednosti Njegoš je iskoristio epizodu iz prošlosti kako bi opevao ključne istorijske događaje s kraja XVII veka, prikazao herojsko poimanje života i moralna načela patrijarhalnog čoveka, opisao ondašnje prilike na geopolitičkoj sceni i svakodnevicu tadašnjeg stanovništva, to jest njegove običaje, kulturu, verovanja i tradiciju.

Petar II Petrović Njegoš napisao je izuzetnu tvorevinu, u koju se, prema rečima istoričara književnosti Jovana Deretića „sleglo svekoliko iskustvo, istorijsko, filosofsko i poetsko, čitavih epoha u životu pojedinih razdoblja i civilizacija“.

Al’ tirjanstvu stati nogom za vrat,
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dužnost najsvetija!
Ako sablju poljubiš krvavu
i zaploviš u noćne valove,
sljeduje ti prahu svetkovanje.

Ko je dostojan jednog crnog reda
taj je dostojan i reči,
ko je dostojan reči
taj je dostojan i prostora beline,
ko je dostojan beline
taj je dostojan iskustva
da godinama krotio je samo
između redova male praznine
i da nema knjige
kojom bi zimi obložio
unutrašnju stranu kaputa.

Što više čitam, o poeziji znam
sve manje…
Sve lošiji sam gonič malih zebri
niz blage padine kolena i stola.

Žig komunizma

Čitajući drugu knjigu Pavelićevog testamenta — Žig komunizma, otkrićete kako je u Jugoslaviji stvorena „duboka država“, koja još postoji u Srbiji!

Ko čini „duboku državu“ danas u Srbiji? Potomci Titove političke elite čiji su pripadnici regrutovani među ustašama, domobranima i partizanima. Kadrovi „duboke države“ regrutovani su i među Srbima koji su se istakli u ubijanju Srba, tokom Drugog svetskog rata i posle njega.

Pavelićev testament, knjiga druga — Žig komunizma jeste knjiga tajni! U njoj ćete pronaći svoje dede i pradede kao dželate ili kao žrtve komunista.

Zastrašujuće je koliko je komunista u Srbiji radilo za Abver i Gestapo, a posle rata su bili „ugledni“ rukovodioci.

Neću da vam tajim da su mnogi ugledni Beograđani bili sovjetski agenti koji su znali da su ustaše i komunisti bili zavetovani da slome kičmu srpstvu na Balkanu.

Titoizam i titoisti i dalje vladaju Srbijom. Evo vam test pitanja: da li su vaši prijatelji za to da se Titovi posmrtni ostaci (ako su uopšte u grobu) vrate Vatikanu ili Beču, pošto je on bio „crveni Habzburg“, a da se na tom mestu podigne spomenik herojima Jugoslovenske vojske u otadžbini i đeneralu Draži Mihailoviću, za koga je tokom Drugog svetskog rata bila cela Srbija?

Vlastodršci će na ovo pitanje odgovoriti: „Nije sada vreme da se delimo!“ Međutim, iza tog odgovora krije se njihov strah od gubljenja privilegija koje im daju zapadne službe jer one i dalje kontrolišu Srbiju!

Vaš Dejan Lučić

Scenarista filma Što se bore misli moje i serije Sumpor

Žena koja se usudila da puca na kralja

Srbija godine 1882. Jelena Ilka Marković, udovica Jevrema Markovića optuženog za učestvovanje u Topolskoj buni i po kratkom postupku streljanog, pokušala je da ubije kralja Milana Obrenovića i tako osveti nezasluženu smrt svog voljenog muža. Posle hapšenja nađena je mrtva u zatvorskoj ćeliji — zvanična verzija mrtvozornika glasi da se odlučila za bolnu smrt vešanjem peškirom o krevet.

Sedam godina kasnije jedan propali advokat koji nema šta da izgubi i šef beogradske policije na zalasku karijere istražuju njenu smrt, svaki iz svojih razloga, ali u slučaju gospođe Marković istina ne donosi ništa dobro…

„Sedef-magla je knjiga koja ima sve što je potrebno. Ima zločin, zapravo dva, ali i mnogo onih koji će se desiti tokom istrage, dakle, ima uzbuđenja na pretek. Ima intrigu, jer jedan davni atentat baca daleke senke na preživele. Pa i na mrtve. Ima u ovom romanu i politike, žudnje za moći, pohlepe, izdaje, kao i raznih drugih grehova, tako milih čitaocu, jer ih ne čini on. I na kraju, ima i ljubavi. Ali da ne otkrivam baš sve. I nije nevažno istaći, po ovom romanu su snimljeni film i serija.“
— Milorad Milinković

„Utvrdite da li vam se Sedef-magla više dopada kao knjiga, film ili kao TV serija pod naslovom Sumpor! Kriminalistički roman smešten u XIX vek pokazuje nam stari Beograd, život u njemu i beskrupulozno otimanje za vlast bez sentimentalnih idealizacija prošlosti. Uzbudljiva priča podsetiće čitaoca da, osim tehnike i tehnologije, malo čega novog ima pod kapom nebeskom, i u deliktima i u načinima borbe protiv njih.“
— Vladislava Vojnović

Najupečatljiviji opis i osvrt na Majski prevrat

Delo neophodno za bolje razumevanje prilika u Srbiji s početka XX veka.

To vreme, tako nemirno i uzburkano, može se razumeti, ali tek posle vrlo pažljive studije događaja u njemu odigranih, takve koja uspeva da razgoliti svu onu unutrašnju neistinu i sve prividne uzroke njihove, otkrivajući genezu celoga pitanja, svih docnijih pitanja sa pravim uzrokom svega što je sledovalo…

*
Pretres ovih značajnih pitanja trebalo je već davno da otpočne i pravo je čudo zaista što već danas nismo preplavljeni knjigama posle kojih bi svi oni događaji bili mnogo boljom i jasnijom svetlošću obasjani.

Intrigantna istoriografska knjiga Dragiše Vasića Devetsto treća prikazuje jedan od najvećih potresa u srpskoj istoriji. Iako je od tada prošlo više od 120 godina, Majski prevrat je događaj koji je ostavio ogroman trag u nacionalnoj istoriji. Danas se mnogo toga zna, ali je neprocenjiva vrednost podataka i ličnih utisaka o tom 29. maju, o kralju Aleksandru, kraljici Dragi, Apisu, zaverenicima koje Vasić kao savremenik, darovit pisac, hroničar, poznavalac međunarodnih odnosa i unutrašnjih prilika iznosi. Svojim istančanim osećajem za detalj istakao je brojne činjenice koje su drugima promakle i opisao uzroke i povode svrgavanja dinastije Obrenovića.

„Dragiša Vasić nam pitko, s velikim književnim talentom kao savremenik i svedok, pripoveda o prelomnom događaju kojim je Srbija napravila raskid sa državom lične vlasti. Način na koji su oficiri ovaj prevrat izveli užasnuo je i srpsko građanstvo i strane dvorove.“
— Nebojša Jovanović

Emotivni osvrt na sve što je ostavilo duboki trag na duši

Zbunjeni sam dečak kome je lako suze na oči naterati. Trag na prašnjavom šumskom putu i nalet jakog vetra u letnje predvečerje. Probušena sam vreća uspomena i emocija… Ja sam budućnost u telu sadašnjosti s mislima u prošlosti. Vojskovođa armije reči, nekad slabe, a nekad trijumfalne i okrutne.

„Prošlo je vreme kada je književna kritika čitaocima preko medija preporučivala dobre knjige. Došlo je doba kada se knjige Milana Ružića same nameću čitalačkim sladokuscima, i to ne reklamom, već onim što je u njima napisano. Tako da, ako tražite zaista dobru knjigu, čak sjajnu, znaćete da ste je našli ako je potpisana imenom i prezimenom Milana Ružića.“
— Matija Bećković

„Čitajući ovu Milanovu knjigu, setio sam se mnogih događaja iz sopstvenog života. Priče i ožiljci su sentimentalno putovanje u mladost kad smo upoznavali svet sa ubeđenjem da je život večan i da se nestajanje ljudi događa samo drugima. Neke priče iz ove knjige možete da potpišete kao svoje jer vam se ta ʼliteraturaʼ stvarno dogodila. Knjiga koja će se pominjati po osećanju da nam je bilo lepo dok smo je čitali.“
— Dušan Kovačević

„Velika je radost za porodicu i prijatelje kad se rodi dete. Kada se rodi pisac, radost je ogromna — narodna. Zavoleli smo ga čim smo čuli njegov prvi literarni plač i saznali da se zove Milan Ružić. Radoznalošću novorođenog deteta njuška po svim temama, od dnevnih, pa do istorije, gde sa knezom Lazarom raspravlja o našem pogubnom zaboravu istorije.“
— Hadži Petar Božović

„Ko si ti?“, reče Gusenica.
Ovo nije bilo ohrabrujuće kao početak razgovora. Alisa je odgovorila, pomalo stidljivo: „Ja… teško mogu to da kažem, gospodine, ovog trenutka… samo znam ko sam bila kad sam ustala jutros, ali sam se od tada više puta promenila.“

Kada prateći Belog Zeca upadne u zečju jamu, Alisa će se naći u svetu u kojem nemoguće postaje moguće i ništa nije onako kao što izgleda. Tu će sresti niz neobičnih likova, od izumrle ptice Dodo do Češirskog mačka, koji iščezava, i prisustvovati ludoj čajanci i nadrealnom suđenju.

Kako bi shvatila apsurd koji je okružuje, Alisa će morati dobro da razmisli i preispita sve što se podrazumeva.

Sada dostupan u novom prevodu Zorana Penevskog, roman Alisa u Zemlji čuda je remek-delo svetske književnosti koje više od vek i po ne prestaje da fascinira generacije čitalaca širom sveta.

„Nijedna priča u istoriji engleske književnosti me nije oduševila koliko Alisa u Zemlji čuda Luisa Kerola.“
— Volt Dizni

Pisan kao lična ispovest, ovaj dragoceni uvid u svoje sopstveno iskustvo vladika Grigorije uobličio je u venac priča, promišljajući ona večna pitanja koja se postavljaju pred svakog čoveka, ne samo pred monahe i duhovnike, ali u koja se većina nerado upušta — pitanja vere, ljubavi, rata, mira, svetosti i slave, nade, bola, prijateljstva, pokajanja… Do kakvih sve otkrića i istina, samospoznaja i priznanja dolazi pisac ovih redova, saznaće i čitalac kroz njegove uzbudljive i zatajne susrete sa svojim sagovornikom, pustinjakom i duhovnim srodnikom, stanovnikom skrivene kolibe u šumi, svojevrsne šumske kelije, kroz njihove razgovore i suočavanja, neočekivana pitanja i još manje očekivane odgovore koji nalikuju na prave, bolne ali u svom metaforičnom značenju otrežnjujuće bokserske udarce.

„Često poražavajuće iskrena, na prvi pogled izrazito lična (i utoliko rizičnija), ova knjiga nosi i nesumnjiv pečat opštosti, ali ne zaobilazi ni krvavo živa pitanja naše sredine i trenutka. Sem toga, u jednoj svojoj dimenziji ona podseća na platonovske dijaloge, u čijem središtu kao da prebiva neka vrsta zagonetnog ukrštaja Sokrata, Ivana Karamazova i, možda, autorovog drugog ja.“
— Vladeta Janković

„U ono što piše, vladika Grigorije ulaže sav svoj dar i svu ozbiljnost. Za duhovnika i bogotražitelja takva je svesrdnost jednako važna kao i za pisca, pripovjedača. Ali usto još nešto će čitalac naći u ovoj knjizi: kako samoga sebe ne shvaćati pretjerano ozbiljno! Tragajući za svetošću, s dječjom znatiželjom ponekad zavirujući u vlastiti grob, s miloštom i dragošću nalazeći razumijevanja za ljude, veseleći se svakome svom manastirskom bratu, vladika Grigorije pripovijeda priču svog života i zajedničkog nam vremena. Ova knjiga, naročito njen stožerni dijalog, okrepljujuća je za dobronamjerne, a mogla bi biti zanimljiva i borbenim Grigorijevim neistomišljenicima, ako bi je nekom srećom čitali.“
— Miljenko Jergović

Radoznala Krtica, druželjubiv Pacov, mudar Jazavac i ekscentričan Žabac žive na obali Temze. Dok Krtica i Pacov uživaju u veslanju, Žabac je opsednut novotarijama. Toliko da će zbog ljubavi prema automobilima završiti u zatvoru, u jednoj od najbolje čuvanih tamnica u čitavoj zemlji… Moraće da pobegne, ali i da nauči važnu lekciju o odgovornosti i značaju prijateljstva.

Više od jednog veka, Vetar u vrbaku i njegovi dragi junaci, Krtica, Pacov, Jazavac i, nepopravljivi Žabac, očaravaju decu svih uzrasta. Bilo da kreću u uzbudljivu avanturu, upuštaju se u komične nestašluke, ili se jednostavno opuštaju kraj reke Temze, ovi nesvakidašnji likovi će vas iznenaditi i zabaviti.

„Poput Alise u Zemlji čuda, Vetar u vrbaku je izuzetan roman u kojem će i odrasli uživati, pronaći humor, mudrost, zabavu i smisao.“
— Gardijan

Negde je brujao veseo zvuk zvona, sunce je peklo i sve je bilo lepo, i sve je bilo puno radosti. Dečaci su stajali pred velikim događajem. U svakom buknu želja da preduzme nešto, i svako se uzrujano pitao: Šta li će sada biti? Jer kada i Boka kaže da će nešto biti, onda će odista biti nešto!

Dobro došli u Budimpeštu poslednjih decenija XIX veka, u Pavlovu ulicu gde grupa živahnih dečaka provodi dane braneći napušteno gradilište, svoje omiljeno mesto za igru. Predvođeni hrabrim Bokom, dečaci Pavlove ulice suprotstaviće se „crvenim košuljama“, suparničkoj grupi dečaka odlučnoj da preuzme njihovu teritoriju.

Dok se spremaju za bitku epskih razmera, dečaci Pavlove ulice uče važne lekcije o lojalnosti, timskom radu i tome šta zaista znači biti heroj.

Kroz priču o avanturi, prijateljstvu i hrabrosti Ferenc Molnar je stvorio remek-delo književnosti za decu i omladinu, i omiljeni roman generacijama čitalaca širom sveta.

„Jedno od najdirljivijih revolucionarnih umetničkih dela dvadesetog veka.“ — Majkl Kaningem
Kakav je ovo strah? Kakav je ovo zanos?, pomisli on. Šta me to ispunjava neobičnim uzbuđenjem?To je Klarisa, reče on. Jer ona je bila tu.
U ovom živopisnom portretu jednog dana u životu žene pratimo misli Klarise Dalovej usmerene na završne detalje pripremе za zabavu koju organizuje te večeri u svom otmenom domu, ali i na reminiscenciju događaja iz prošlosti. Kako dan odmiče, Klarisa se sve intenzivnije priseća strastvene ljubavi iz svoje bezbrižne mladosti, vihora rata koji je prohujao mimo nje i neostvarene veze sa intrigantnom ženom. Njen unutrašnji monolog prepleten je sa pričom o veteranu Septimusu Vorenu Smitu, čije se traume i halucinacije tragično okončavaju istog dana.Od introspektivne Klarise, preko ljubavnika koji nije preboleo njeno odbijanje, do ratnog veterana oštećene psihe, likovi i opseg ovog romana preoblikovali su naše poimanje običnog života, ali i istoriju engleske književnosti.Trijumf književnog eksperimenta i prekretnica modernizma, ovo remek-delo Virdžinije Vulf suptilno je promišljanje o ljubavi, slobodi, mentalnoj bolesti i položaju žene u društvu.„Njen um i mašta su neosporno među najistančanijim koji su srećno eksperimentisali s engleskim romanom.“ – Horhe Luis Borhes
„Gospođa Dalovej je izuzetno delo nastalo u izuzetnoj karijeri, odlikovano modernističkim pokretom, predivan psihološki roman, razoran i suptilan, cenjen kako u doba kada je nastao tako i danas.“ – Lithub

Moć dovoljno dobrog u svetu koji uvek traži višeSindrom izgaranja i različite vrste depresije izazvani spojem intenzivne konkurencije na poslu, poređenja sa drugim ljudima na društvenim mrežama i helikopter roditeljstva u sve većem su porastu. Društvo nam stalno šalje poruku da želimo više i da moramo biti savršeni da bismo to postigli.Autor istražuje zašto je to zamka, otkriva kako da je izbegnemo i pokazuje kako da izgradimo kulturu koja slavi radosti nesavršenstva. Ako ste se ikada osećali preplavljeni potrebom da se takmičite da biste dobili nešto više ili da biste bili najbolji, Zamka perfekcionizma je za vas. Naučite da prioritet date onom što je važno, da se suočite sa svetom kakav jeste tako što ćete prihvatiti moć „dovoljno dobrog“ u svom životu. „Manifest koji osuđuje naš ekonomski sistem zbog stvaranja i održavanja izopačenog skupa vrednosti koje pokreću perfekcionizam.“– Wall Street Journal
„Jasan pogled na to kako su perfekcionizam i njegova kapitalistička ’opsesija o bezgraničnom rastu’ doprineli masovnom nezadovoljstvu i nesigurnosti.“ – Publishers Weekly
„Siguran put za svakog ko se bori da pronađe svoje uporište u svetu nemogućih standarda.“– New York Times

„Smeo, skladan i maestralno napisan roman.“— npr.orgKo je Sofi Stark? Briljantna režiserka, ljubavnica, supruga, prijateljica, izdajnica. Sofi nije lako razumeti jer beskrupulozno koristi priče iz života bliskih osoba da stvara filmove koji joj donose priznanje kritičara i oduševljenje publike. Od neupadljive devojke i osobenjaka Sofi naglo postaje zvezda, što će skupo koštati one koji je vole, a naposletku i nju samu.Snažan i provokativan roman Život i smrt Sofi Stark je priča o moći umetnosti da transformiše — ali i uništi — ljudske živote, kao i o nagonu umetnice da stvori nešto veće i važnije od sebe, čak i ako to podrazumeva žrtvovanje svega što voli.„Pročitala sam Život i smrt Sofi Stark sa knedlom u grlu. Reč je ne samo o briljantnoj analizi ljudskog genija i štete koju svojim delovanjem može da nanese, već i o vanserijski dobroj priči.“ — Ema Donahju, autorka romana Soba„Beskompromisni, napeti ekspoze o nesuđenoj zvezdi filmske scene. ’Prijatelji’, bivši ljubavnici, filmski kritičari slikaju portret neshvaćene kultne režiserke i mostova koje je spalila na svom kratkom pohodu kroz život.“ — Marie Claire„Radnja se razvija laganim tempom i raspliće se, iako je njen ishod otkriven u naslovu romana, sa iznenađujućom emocionalnom dubinom… Fascinantna analiza onoga što je potrebno uložiti u umetničko stvaranje i, što je još važnije, onoga što je potrebno da bi se voleo neko ko se tim stvaranjem bavi.“ — Kirkus„Ovaj bogato osmišljen roman pruža slojevit pogled na njegovu neuhvatljivu junakinju.“ — Guardian

Od autorke bestselera Nikad nismo bile ovde.Primamljiv, nepredvidljiv i zavodljiv triler o opsesiji, žudnji i osveti. „Sveža i erotična priča, savršena za čitanje kraj bazena.“ — PeopleBoravak kod drugarice i njenog muža erotičniji je — i smrtonosniji — nego što je iko mogao i da zamisli.Kelin novi život u Filadelfiji preobrazio se u košmar: nema prijatelje, nema posao, a pandemija ju je zatočila u malecni stan zajedno s muškarcem zbog kog se svega odrekla i koji je upravo odustao od venčanja. Jedina svetla tačka joj je prijateljstvo koje se iznova rasplamsalo između nje i Sabrine, drugarice iz detinjstva — a sada glamurozne autorke bestselera sa zgodnim mužem na visokom položaju.Pošto joj Sabrina i Nejtan nude na raspolaganje sobu za goste u svojoj osamljenoj vili u Virdžiniji, Keli u želji da pobegne od svog starog života oberučke prihvata ponudu. Tamo će otkriti da se potajno zaljubljuje u svoje zanosne domaćine — a onda jedne noći raskalašan i neočekivan seks utroje podstiče njih dvoje da je upletu u svoje bračne odnose.Isprva je Keli oduševljena što je i sama postala deo tog poročnog novog sveta. Međutim, otkrivši da je poslednja gošća pozvana u njihov bračni krevet nestala, počinje da se pita da li je soba za goste klopka, nije li ona njihova sledeća žrtva.„Senzualna i božanstveno jeziva knjiga sa sjajno dočaranom atmosferom i genijalnim zapletom.“— Lusi Foli, autorka bestselera Stan u Parizu i Spisak zvanica„Ovaj roman je predivno sladostrastan i obiluje napetošću i seksom, a Andrea Barc nije bez razloga poznata kao hitmejker.“— Shondaland„Sočan, seksi letnji triler.“— Marie Claire