2. razred srednje škole

Dokle se god budemo samo hvalili, slabosti i pogreške prikrivali, u povesnici učili koliko je ko od predaka naši junački glava odrubio, a ne i gdi je s puta sišao, donde ćemo ramati i ni za dlaku nećemo biti bolji; jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju, i ne misle da može biti i pogrešaka u nas, pak sve, što im se predlaže, za čistu istinu i dobrodetelj smatraju.
Jovan Sterija Popović, neprevaziđeni dramski autoritet i jedan od najvećih srpskih pisaca, doživljavao je teatar kao školu „za izobraženije i napredak naroda“, te je u svojim delima, posebno komedijama, nastojao da prikaže i razobliči poroke i mane, preterivanja i strasti smatrajući da je to najpotrebnije srpskom narodu.
Sterija je svoja literarna nastojanja najbolje prikazao kroz univerzalne komičke tipove pomažući publici da razvije kritički sud o samoj sebi, gde bi gledalac, po spuštanju zavese, ostao jedini koji istinu nosi sa sobom, nemoćan da izmeni ikoga na pozornici osim samoga sebe.
Šta tvoj otac, on je bio, da ti kažem, prostak, nije razumevao ni šta je špancir, ni šta je žurnal. Zato je bog stvorio pedintere da oni rade, a mi da držimo u jednoj ruci zvonce, a u drugoj lepezu.

Božanstvena komedija sastoji se iz tri celine — Pakao, Čistilište i Raj.

Danteovo putovanje kroz tri zagrobna carstva omogućava mu da siđe skroz do dubine ljudskog greha da bi stigao do svetlosti oslobođenja od njega.

Ova „sveta poema" obeležila je italijanski 14. vek, prerasla je svoje vreme i postala blago, po mnogima do sada neprevaziđeno. Božanstvena komedija u celini predstavlja traganje ljudske duše za apsolutnom srećom, slobodom, mirom i konačnim prosvetljenjem.

Dante Aligijeri (1265–1321), jedan je od najvećih svetskih pisaca. Smatraju ga najznačajnijim tvorcem novog talasa kojim se završava Srednji vek u književnosti i otvara prostor renesanse.

Po prvi put, samo na Bookmate servisu, možete slušati Danteovu Božanstvenu komediju kao audio-knjigu, snimljenu i objavljenu u tri zasebne celine.

Ljubavna priča uz koju sazrevaju generacije.
Zona Zamfirova je knjiga uz koju odrastaju generacije. Koja je tajna njene popularnosti? Zašto se i sto godina posle prvog izdanja priređuju pozorišne predstave, televizijske serije, igrani filmovi i mjuzikli i zašto su po pravilu hitovi svog vremena? Kako iz jedne konvencionalne fabule o dvoje mladih, razdvojenih staleškim razlikama, koji posle mnogobrojnih ljubavnih trzavica nalaze mir u bračnoj luci, nastalo je opšteprihvaćeno, nacionalno delo? Zato što delo ne čini tema nego način na koji je interpretirana.
A priča o Zoni, bogatoj mezimici ćerki, i za nju nepriličnom kujundžiji Manetu, iskazana zavodljivim staroniškim dijalektom, ispričana je tako da objedinjuje bajkovitost ljubavne priče i erotsku suptilnost, čaršijsko ogovaranje i etnografsku faktografiju, novinske paskvile i simboliku detalja, dobronamerni humor i britkost satire — i, što je posebno značajno, pripovedačku samoironiju i autoparodiju.
U Zonu Zamfirovu je tako usađen i njen sopstveni antiroman: ironični pripovedač razgrađuje idiličnost priče o mladima što se vole, uzdrmava značaj rodnih uloga, igra se kompleksima u kojima se naš čovek i danas prepoznaje — i gradi, književnim sredstvima modernog doba, ljubavnu priču za sva vremena.

Remek-delo koje opisuje složenost ljudske sudbine

To što se dogodilo tome ocu može se dogoditi i najlepšoj ženi sa čovekom koga mnogo voli: ako mu dosadi svojom ljubavlju, on ode i izbegava je, služeći se kojekakvim niskostima. Tako biva sa svim osećanjima. Naše je srce riznica, ako ga odjednom ispraznite, onda ste propali. Kao što ne opraštamo čoveku koji je ostao bez prebijene pare, tako isto ne opraštamo ni osećanju koje se u celosti ispolji. Taj otac dao je sve. Davao je punih dvadeset godina, i svoju nežnost, i svoju ljubav; dao je sve svoje bogatstvo za jedan dan. Kad su njegove kćeri dobro iscedile limun, koru su bacile na ulicu.

Jedan od najvećih Balzakovih romana Čiča Gorio je majstorska studija roditeljske ljubavi i realističan prikaz pariskih naravi. To je, pre svega, tragična priča o bogatom ocu koga je opsesivna ljubav prema ćerkama gurnula u finansijski krah, a onda i u smrt.
Na početku romana upoznajemo Ežena de Rastinjaka, mladića iz osiromašene plemićke porodice, koji iz provincije dolazi u Pariz sa velikim ambicijama i željom da se uzdigne na društvenoj lestvici. U tom poduhvatu će mu pomagati okoreli i misteriozni kriminalac Votren. Rastinjak će pokušati da iskoristi sve prilike koje mu se budu ukazale, a na tom putu će se zaljubiti u jednu od dve Gorioove ćerke i tako uplesti u njihovu porodičnu priču.
Čiča Gorio je složen i upečatljiv roman koji je po objavljivanju 1835. godine kritikovan zbog brutalne iskrenosti i pesimistično opisanog društva. Danas se smatra jednim od najznačajnijih Balzakovih dela jer na maestralan način opisuje „kola civilizacije“, koja mrve i gaze one koji ne umeju da im izmaknu.
„Onakvim kakvim kakvim ga znamo, devetnaesti vek je Balzakov izum.“
— Oskar Vajld

Његош је, у „Горском вијенцу”, исплео читаву црногорску историју, опевао најважније догађаје из прошлости, од времена Немањића до почетка 18. века, насликао свакодневни црногорски живот, њихове празнике и скупове, дао народне обичаје, веровања и схватања, приказао суседне народе, Турке и Млечане. У ствари, у „Горском вијенцу”, у његових 2819 стихова (десетераца, изузев једне уметнуте песме у деветерцу и једне тужбалице у дванаестерцу), нашла су место три света, три цивилизације, које су се додиривале и преплитале на црногорском тлу. Прва је црногорска херојско-патријархална цивилизација, чији је највиши израз класична Црна Гора. Друга, турска оријентално-исламска цивилизација, и трећа, млетачка западноевропска цивилизација.

Svaki čovek živi za sebe, koristi se slobodom da bi postigao svoje lične svrhe i oseća svim bićem svojim da sad može učiniti ili ne učiniti takav i takav postupak; ali čim ga učini, odmah je taj postupak, učinjen u izvesnom momentu vremena, nepovratan, te postaje svojina istorije u kojoj on, taj postupak, ima ne slobodan, već unapred opredeljen značaj.

U Tolstojevoj istorijskoj epopeji prepliću se intiman i društveni život dve porodice, Rostovih i Bolkonskih, a sudbine troje glavnih junaka, Pjera, Nataše i Andreja duboko su povezane sa nacionalnom istorijom koja je paralelno prikazana. Balovi i salonska okupljanja smenjuju se naizmenično sa opisima ratnih saveta, mahinacijama državnika i generala, scenama žestokih bitaka i onima iz svakodnevnog života.
Rat i mir maestralno spaja sve velike teme: sukob i ljubav, rođenje i smrt, slobodnu volju i sudbinu — s nezaboravnim scenama devetnaestovekovne Rusije. Veličanstvena epska slika ljudskog života prikazana je u svoj svojoj veličini i nesavršenosti.
Tolstojeva duboka analiza ljudske duše fascinira čitaoce više od vek i po zbog izuzetne misaone i stvaralačke snage koju do sada niko nije prevazišao.
„Moje je čvrsto uverenje da prozni pisac mora da poseduje najdublje znanje — ne samo poetičku stranu svog dela, već i da poznaje stvarnost koju opisuje, njene istorijske i savremene okolnosti. Koliko vidim, u tome je u Rusiji nenadmašan samo grof Lav Tolstoj.“
— Fjodor Dostojevski

A i sve ostalo na svetu mu izgledaše tako besmisleno i ništavno kad se uporedi sa onim strogim i veličanstvenim sklopom misli što su ga u njemu izazivali: slabljenje njegovih sila usled isteka krvi, bolovi i očekivanje bliske smrti. Zagledavši se u oči Napoleonu, knez Andrej razmišljaše o ništavilu ljudske veličine, o ništavnosti života kome niko nije mogao da shvati značaj, i o još većoj ništavnosti smrti, čiji smisao niko živi nije mogao da shvati i objasni.

Rat i mir je filozofski, istorijski i epski roman-reka u kojem Lav Tolstoj analizira složen proces istorijske stvarnosti, društvene dinamike i ljudskog ponašanja. Ideali i smisao ljudskog postojanja centralna su tema ovog remek-dela. Radnja se odvija tokom Napoleonove invazije na Rusiju 1812. godine i prati sudbine troje junaka: Pjera Bezuhova, vanbračnog sina jednog plemića, koji se bori za svoje nasledstvo i duhovno ispunjenje, kneza Andreja Bolkonskog koji ostavlja svoju porodicu da bi ratovao protiv Napoleona, i Nataše Rostove, prelepe mlade grofice koja intrigira obojicu.
Kako Napoleonova vojska napreduje, tako nam Tolstoj u sve širim potezima oslikava pozadinu istorijskih dešavanja, pa se na poleđini ove impresivne freske pojavljuju seljaci, vojnici i građanstvo u svojoj borbi sa problemima doba u kojem žive. Što se više pred nama razvija ova fascinantna saga, tako njeni junaci prevazilaze svoje književno obličje i postaju sve dirljivije i čitaocu bliže figure.
„Najveći ratni roman u istoriji književnosti.“

„Najbolja knjiga svih vremena.“ Washington Post

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.

Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprekornim, a Vilijam Fokner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina je monumentalno delo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog veka, od aristokratskih salona do seoskih gazdinstava. Uvodeći dva narativna toka, prvi koji prati ljubavnu priču između Ane i Vronskog i drugi koji prati odnos između Kiti i Ljevina, Lav Tolstoj ispisuje svevremene stranice o porodici, gubitku, ljubavi, izdaji, veri i prijateljstvu.

„U Ani Karenjini Tolstoj je dao izuzetnu psihološku analizu ljudske duše, vrlo duboko i snažno, s realizmom umetničkog opisivanja koji dosad nismo imali.“ Fjodor Dostojevski

„Najveći društveni roman čitave svetske književnosti.“ Tomas Man „Jedna od najvećih ljubavnih priča u svetskoj književnosti.“ Vladimir Nabokov

Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprekornim, a Vilijam Fokner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina, sada je konačno dostupan i kao audio-knjiga na srpskom jeziku, u naraciji sjajnog Ivana Bosiljčića.

Ovo monumentalno delo Lava Tolstoja daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog veka, od aristokratskih salona do seoskih gazdinstava. Uvodeći dva narativna toka, prvi koji prati ljubavnu priču između Ane i Vronskog i drugi koji prati odnos između Kiti i Ljevina, Lav Tolstoj ispisuje svevremene stranice o porodici, gubitku, ljubavi, izdaji, veri i prijateljstvu.

Ana Karenjina, od sada kao deo Bookmate Originals edicije.

Тврдица комедија је писца Јована Стерија Поповића. Често се за назив дела користи и име главног јунака па је дело познато под називом Кир Јања. Комедија је објављена 1837. године.
Позната драмска дела која тематизују „Тврдицу“ своју традицију вуку од Плаута и његове“Аулуларије“ („Златни ћуп“) па све до Марина Држића и његовог „Скупа“ те Молиереа и његове „Тврдице“.
Ово дело спада под комедију карактера и написана је у три чина. Од ликова, уз главног лика Кир Јању у улози трговца и зеленаша, појављују се и ликови: Јуца — Кирина млада супруга, Катица — Кирина ћерка из првог брака, бележник Мишић, Кир Дима — зеленаш и слуга Петар.
Стерија је ово дело написао првенствено да би се наругао тврдичлуку. Тврдичлук је сматрао једном од бројних изопачености у друштву те исто тако и изопачности појединог човека.

Један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се издавањем и уређивањем књижевних, политичких и дечјих часописа.
Најзначајније Змајеве збирке песама су «Ђулићи» и «Ђулићи увеоци», први о сретном породичном животу, а други о болу за најмилијима.
Поред лирских песама, писао је и сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу.

Univerzalan i uvek aktuelan roman Jadi mladoga Vertera priča je o nesrećnoj ljubavi mladog čoveka, njegovom begu od skučenosti svoje sredine i o osećanju izgubljenosti — temama koje kroz vekove opsedaju pisce i umetnike. Uprkos zabranama i kritikama, roman je postao nemački bestseler, odjeknuo je evropskom literarnom scenom i uveo Getea u svetsku književnost.

Nekadašnja bokserska nada sa Dušanovca Ljuba Sretenović seća se događaja s kraja četrdesetih i početka pedesetih godina koji su ga oterali u emigrantsku čamu Švedske. Osnovna linija zapleta tiče se zbivanja u Ljubinoj porodici i njegovoj sportsko-ljubavničkoj karijeri, ali je sve to određeno i oplemenjeno pozadinom širih društvenih zbivanja. Mihailovićev roman je tako postao jedno od prvih umetničkih dela koja su dodirnula temu Informbiroa.

Живот и прикљученија је аутобиографско дело Доситеја Обрадовића, највећег српског књижевника 18. века.
Први део живота
Састоји се из поглавља у којима се описује рођење, родитељи, ујак, детињство, занат, бекство у манастир Хопово. Ово своје казивање Доситеј час назива „историја“ час „доживљај“. Детаљно приповеда о свим појединостима најранијег детињства, али је то приповедање прожето моралним коментарима, саветима родитељима и читаоцима, коментарима свега што описује. Свако поглавље завршава се есејистичко-филозофским сегментом са идеолошком критиком манастира, монаха и сујеверја или пак излагањем сопствених идеја о слободном мишљењу, васпитању појединца и просвећивању народа. Тако се свака целина овог дела живота може поделити на два дела — приповедни и рефлексивни са наравоученијем.
Други део живота
Описује историју која започиње „бекством из раја“, из Хопова, па све до боравка y Лајпцигу, где ће започети издавање својих књига. У чему су приказани сви они догађаји који везују младог Доситеја за овај свет наспрам оног y којем је до тада живио. Игуман овога манастира Теодор Милутиновић главни је кривац управо за такво нешто, наиме он га одвраћа у некој мери од свих до тада познатих књига о манастиру, вјери и другим нематеријалним тј духовним стварима којима се он и био посветио. Тјера га да путује и упознаје нове обичаје, језике, људе— уопште итд.

Године 1883. у 19 години, Бранислав Нушић написао прву своју комедију «Народни посланик» која ће бити постављена на сцену тринаест година касније 1896. године. Овај комад исмева политичку борбу, изборе, народне посланике и владину странку. Иако је добио повољну оцену рецензената, Милована Глишића и Лазе Лазаревића, и стављен на репертоар, управник Краљевског српског народног позоришта Милорад Шапчанин је у последњем тренутку упутио рукопис у министарство полиције с молбом за мишљење јер треба да буде постављен на државну позорницу. Међутим, тамо ће због „бирократије“ остати годинама.